160 likes | 493 Vues
DEVI ZNO TRŽIŠTE. Tržište na kome se trguje stranim valutama i devizama naziva se devizno tržište. Brojni subjekti, kako na strani ponude tako i na strani tražnje, učestvuju u kupovini i prodaji stranih valuta i deviza na deviznom tržištu.
E N D
Tržište na kome se trguje stranim valutama i devizama naziva se devizno tržište. • Brojni subjekti, kako na strani ponude tako i na strani tražnje, učestvuju u kupovini i prodaji stranih valuta i deviza na deviznom tržištu. • Kao rezultat sučeljavanja ponude i tražnje, formira se devizni kurs. • Devizni kurs ćemo iskazivati preko direktne kotacija, prema kojoj se devizni kurs iskazuje kao broj jedinica domaće valute koji je potreban da bismo kupili jednu jedinicu inostrane valute. • Na primer, devizni kurs dinara u odnosu na evro je 1€ = 100 dinara, što znači da nam je potrebno 100 dinara da bismo kupili jedan evro. Evro u ovom slučaju predstavlja robu koja se na domaćem tržištu može kupiti po ceni od 100 dinara za jedan evro.
Valuta koja predstavlja robu, odnosno valuta koja se kupuje (u gornjem primeru evro), naziva se osnovnom ili referentnom valutom (base currency, reference currency), dok se valuta u kojoj se iskazuje cena referentne valute (u gornjem primeru dinar) naziva valutom kotacije (quoting currency). • Prema konvenciji, devizni kurs u gornjem primeru bi se, prema direktnoj kotaciji, iskazao kao RSD/EUR 100, pri čemu je RSD zvanična oznaka za dinar, a EUR, odnosno €, zvanična oznaka za evro. • Sem direktne, postoji i indirektna kotacija po kojoj se devizni kurs iskazuje kao broj jedinica inostrane valute koji se može kupiti sa jedom jedinicom domaće valute.
Devizno tržište, za razliku od berze i tržišta fjučersa, nije organizovano tržište. • Devizno tržište zapravo predstavlja neformalnu mrežu od oko 500 banaka i valutnih brokera, koji trguju međusobno i sa velikim korporacijama. • Sve do sredine 1990-ih godina, međubankarska devizna trgovine se odvijala putem telefona, razgovori su se snimali na traku, a kasnije su potvrđivani pomoću pošte, teleksa i faksa. • Rojters(Reuters) sa svojim informacionim ekranima i Elektronski brokerski servis (Electronic Broking Services – EBS) su izgradili računarsku mrežu koja omogućuje direktnu trgovinu. Ova mreža je u velikoj meri zamenila telefonsko tržište. Korišćenje računarskog sistema zavisi od od toga koju ulogu banka želi da preuzme. • Može se napraviti razlika između devizne trgovine koju obavljaju: (1) market mejkeri, (2) aukcione platforme, ili (3) brokeri.
Glavni u česnici na deviznom tržištu su: • komercijalne banke, • transnacionalne kompanije, • nebankarske finansijske institucije, • brokeri, i • centralne banke. • 1. Komercijalne banke. Učešće preduzeća u međunarodnoj trgovini tesno je povezano sa komercijalnim bankama. Svako preduzeće koje učestvuje u međunarodnoj trgovini ima račun otvoren kod neke komercijalne banke.
Ukoliko je, na primer, potrebno da preduzeće iz Srbije izvrši plaćanje za uvezenu robu iz Nemačke u iznosu od 100.000€, preduzeće daje nalog svojoj banci da sa njegovog računa u dinarima skine odgovarajući iznos potreban za kupovinu 100.000€. • Ako pretpostavimo da je devizni kurs dinara 100 dinara za jedan evro, banka će sa računa preduzeća skinuti 10.000.000 dinara, na deviznom tržištu će kupiti 100.000€, i ovaj iznos, preko svoje korspondentne banke u Nemačkoj, će isplatiti nemačkom izvozniku.
Navedeni primer pokazuje da se komercijalne banke javaljaju kao subjekti deviznog tržišta u cilju zadovoljenja potreba njihovih klijenata. • Međutim, njihova se uloga na deviznom tržištu time ne iscrpljuje, jer banke mogu da stupe u deviznu trgovini sa drugim bankama na tzv. međubankarskom deviznom tržištu. • Ove transakcije predstavljaju glavninu trgovanja na deviznom tržištu. Najmanji iznos u međubankarskoj trgovini je, po pravilu, 1 milion dolara (ili ekvivalentni iznos u inostranoj valuti) za većinu deviznih transakcija. • Devizna odeljenja velikih međunarodnih banaka kao što su JPMorgan Čes (JPMoragan Chase), Dojče banka (Deutche Bank) ili Barkli (Barclays) u vodećim finansijskim centrima (Njujork, Frankfurt i London) imaju dominantnu ulogu na deviznom tržištu. • Ponekad komercijalne banke igraju ulogu špekulanta na deviznom tržištu, pokušavajući da procene u kom pravcu će se kretati devizni kurs. Takođe, banke mogu biti i arbitražeri na deviznom tržištu.
2. Transnacionalne kompanije (TNK). Savremene TNK imaju razgranato poslovanje u više zemalja, tako da su plaćanja i uplate u različitim valutama prirodna posledica njihovog prisustva u različitim zemljama. Ukoliko ogranak jedne TNK posluje u Srbiji, on ostvaruje i iskazuje rezultete svog poslovanja u dinarima. • Kad se ukaže potreba za kupovinom neke robe u SAD, kompanija može da kupi dolare na deviznom tržištu i da sa njima plati robu u SAD. Sa porastim unutrakompanijske(intra-firm) razmene, raste uloga plaćanja unutar istog preduzeća ili trgovinskog odnosno proizvodnog lanca. Time se povećava potreba TNK za izlazak na devizno tržište.
3. Nebankarske finansijske institucije. Liberalizacija finansijskog tržišta najrazvijenijih zemalja je doprinala jačanju konkurencije između nebankarskih finansijkskih institucija. Brojni institucionalni investitori (investicioni fondovi, penzioni fondovi, osiguravajuće društva i dr.) međusobno se utrkuju ko će klijentima ponuditi raznovrsnije usluge. Pri tome se neretko radi o uslugama koje se neznatno razlikuju od banakarskih usluga. Rast obima trgovanja ovih institucija na deviznom tržištu govori o njihovoj rastućoj ulozi na međunarodnom tržištu kapitala. Elektronska trgovina predstavlja rastuću komponentu deviznog trgovanja, i označava se kao „E-World“. • 4. Brokeri. Brokeri, kao specijalizovani subjekti, često posreduju između komercijalnih banaka u realizaciji poslova kupoprodaje deviza. Zbog stalnog kontakta sa mnogim bankama, brokeri su u prilici da prate kretanje deviznih kurseva i o tome obaveste zainteresovane banke. Broker ne deluju u svoju korist već za uslugu naplaćuje proviziju.
5. Centralne banke. Centralne banke intervenišu na deviznom tržištu u cilju održavanja deviznog kursa na željenom nivo. U zlatnom standardu i Bretonvudskom sistemu, centralna banka je imala zadatak da devizni kurs domaće valute održava blizu njenog valutnog pariteta. Ista obaveza je postojala u slučaja kada je zemlja vezala kurs svoje valute za drugu valutu. • U režimu slobodnog fluktuiranja deviznog kursa, centralne banke mogu da intervenišu na deviznom tržištu ukoliko žele da tržišnu vrednost svoje valute održe u željenom okviru. Ponekad je dovoljna intervencija manjeg obima da bi se kurs stabilizovao, dok je u drugim prilikama potrebna velika intervencija da bi se stabilizovalo devizno tržište. • Kao primer intervencija većih razmera, može se navesti pritisak na devizni kurs dinara tokom jeseni 2008. godine. Da bi sprečila veće promene deviznog kursa dinara, Narodna banka Srbije je prodala na deviznom tržištu skoro jednu milijardu dolara iz deviznih rezervi i uspela da zadrži devizni kurs u ciljanim okvirima. Intervencijama na deviznom tržištu, centralna banka povećava ili smanjuje devizne rezerve.
Zahvaljujuću uvođenju elektronskog poslovanja i interneta, devizna tržišta su do te mere postala povezana, tako da se transakcije odvijaju 24 časa bez prekida. To se može ilustrovati usklađenošću zatvaranja banaka u jednom delu sveta i otvaranja u drugom delu. • Kada se završi radni dan banaka u Tokiju i Hong Kongu, otvaraju se banke u Parizu, Londonu, Frankfurtu i Cirihu. Pre nego što se okonča njihovo radno vreme, otvaraju se banke u Njujorku i Čikagu, a kasnije i banke na zapadu SAD (San Francisko ili Los Anđeles). Kada one završe svoj radni dan, otvaraju se banke u Tokiju i Hong Kongu. Time se postiže kontinuirana trgovina na globalizovanom svetskom deviznom tržištu. • Preovlađujući deo svetske trgovine devizama se odvija u vodećim finansijskim centrima u svetu. Primat i dalje drži London, a odmah iza njegu su Njujork, Tokio, Frankfurt i Singapur. Dominantan deo prometa na deviznom tržištu danas se odnosi na finansijske transakcije, dok se manji deo odnosi na finansiranje spoljne trgovine.
Obim devizne trgovine u svetu poslednjih godina se znatno povećao. U aprilu 1992. godine, ukupan obim dnevnog deviznog prometa za svet u celini je iznosio 820 mlrd. dolara, dok je u aprilu 2007. godine obim transakcija porastao na 3.210 mlrd. dolara. • To je bilo skoro jedna petina (23,6%) prosečne godišnje vrednosti svetske trgovine u 2007. godini. Najveće devizno tržište na svetu je u Velikoj Britaniji sa dnevnim prometom iz aprila 2007. u iznosu od 1.359 mlrd. dolara (34% vrednosti svetskih transakcija), zatim slede SAD sa 664 mlrd. , odnosno 16,6% ukupnog prometa. • Švajcarska je treća sa 242 mlrd. dolara (6,1% svetskog prometa), a na četvrtom mestu je Japan sa 238 mlrd. dolara (6% svetskog prometa), dok je Singapur zauzeo peto mesto sa prometom od 231 mlrd. dolara, odnosno 5,8% ukupnog svetskog prometa
Preovlađujući obim deviznih transakcija između banaka nastaje u zameni inostranih valuta za američki dolar (oko 88% u 2007. godini). Međunarodna uloga dolara kao noseće valute utiče na postupak međusobnu konverziju nedolarskih valuta. • Naime, pretvaranje jedne nedolarske valute u drugu uglavnom se odvija tako što se jedna nedolarska valuta proda za dolare, a zatim se tim dolarima kupuje druga nedolarska valuta. • Zbog velike zastupljenosti dolara u međunarodnoj trgovini i finansijskim transakcijama, prethodna dvostruka operacija prilikom pretvaranja jedne u drugu nedolarsku valutu je jeftinija nego njihova direktna konverzija.
Mada je dolar i dalje glavna noseća valuta (vehicle currency), jer služi za denominaciju velikog dela svetske trgovine a još uvek je neprikosnoven u fakturisanju kupoprodajnih ugovora za naftu, u periodu 2004-2007. godine je smanjeno učešće valutnih parova američki dolar, evro i japanski jen u jednodnevnom svetskom deviznom prometu za oko 6 procentnih poena. • Veći deo ovog pada duguje se opadanjem udela dolar/jen. Iako se očekovalo da će evro u većoj meri zameniti dolar u međunarodnom finansijskom sistemu, u aprilu 2007. valutni parovi sa evrom su činili 37% prometa na svetskom deviznom tržištu, dok su valutni parovi sa učešćem dolara činili 88% deviznog prometa (pri tome treba imati u vidu da je u oba slučaja uračunati devizni par dolar/evro obuhvatao 27% ukupnog deviznog prometa 2007. godine)
Valute kojima se slobodno trguje na deviznom tržištu nazivaju se konvertibilnim valutama (convertible currencies) ili tvrdim valutama (hard currencies). U ove valute spadaju: dolar, evro, britanska funta, japanski jen, švajcarski franak, švedska kruna i kanadski dolar. • Dakle, u ovoj grupi se nalaze valute razvijenih zemalja. Valute kojima se ne trguje slobodno na deviznom tržištu zbog toga što to zabranjuje domaće zakonodavstvo ili stranci ne žele da ih drže, nazivaju se nekonvertibilnim (inconvertible currencies) ili mekanim valutama (soft currencies). Valute mnogih zemalja u razvoju spadaju u ovou grupu.