EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA

1. EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA Prof. Dr Biljana Rakić biljana.rakic@eknfak.ni.ac.rs

2. DRŽAVA VS. TRŽIŠTE

3. Država vs. tržište • Nedopustiva je, kako apsolutizacija tržišta, tako i prenaglašavanje uloge države. • Alternativa "državaversustržište" pogodna samo u akademskom smislu, ali je daleko od realnosti i ne odražava bogatstvo oblika ekonomskog života. Oba mehanizmasu poslednjih decenija 20. vekaznačajno evoluirala.

4. Država vs. tržište Centralno pitanjeje da li će tržišna konkurencija sama bolje rešiti probleme efikasnosti i pravednosti ili je to jedino moguće uz učešće države?

5. Dilema država-tržište? • Ne samo država • Ne samo tržište • Istovremena egzistencija države i tržišta • Karakteristika savremenih privreda jeste mešovita privreda koja podrazumeva istovremeno delovanje države i tržišta, pri čemu se u središtu uspešne privrede nalazi tržište, dok država igra značajnu ulogu kao dopuna tržištu.

6. Koji je to adekvatan odnos između države i tržišta? • Koji je to adekvatan odnos između javnog i privatnog sektora? • U čemu je bolja država, a u čemu tržište? Ne postoji jedinstven odgovor Razlikuje se u svakoj zemlji i privredi!

7. Država

8. Država kroz istoriju… • Kroz istoriju su se naizmenično smenjivala zalaganja za što većom državnom intervencijom sa idejama "laissez faire-laissez-passer". • Do 1. svetskog rata dominantna uloga države je bila uloga "noćnog čuvara" (odbrana; očuvanje zakonaireda; nacionalne valute) i maksimalno se kretala u okvirima svoje 3 osnovne funkcije koje je definisao još Adam Smit.

9. 3 osnovne funkcije države po Adamu Smitu: • odbrana društva od spoljnih napada, • zaštita i pravilno sprovodjenje pravdeza svakogčlana društva, • sprovodjenje javnih radova i održavanje javnihustanovagde pojedinci nemaju profitni interes.

10. 1. svetski ratje uveo državu na velika vrata u privredu (u oporezivanje, u mobilizaciju svih resursa). • Poslerata - iako se država trudila da se vrati na raniji nivo - nije u tome uspela. Zatošto je porasla potreba za njenom većom angažovanošću u 2. oblastima (povećan obim socijalne pomoći ili regulisanje radnih odnosa), jer je nezaposlenost posle rata postala veliki problem.

11. VEK (1929.) – je iz korena promenila ne samo ekonomsku stvarnost, već i ekonomsku teoriju. • Nastaju teorije nesavršene konkurencije i monopola, kojima se ekonomska teorija približava privrednoj realnosti. • Rastuća uloga koju je država imala u narednim decenijama je zahvaljujući Kejnzu i uspešnosti u amortizovanju udara Velike ekonomske krize.

12. … Uloga države u VEK VEK je počela kao finansijska, ali se ubrzo preselila u realni sektor i proširila na ceo svet (sl. kao savremena). Državastabilizovala privredu: • Aktivnom politikom javnih rashoda pomogla oporavak privrede • Organizovala javne radove • ↓ R na kredite privredi • Investirala u sektore neatraktivne za privatneinvest.

13. Posle VEK i 2. svetskog rata država se afirmisala kao aktivni učesnik u ekonomskom i socijalnom životu sa novim i brojnim setom instrumenata intervencije. • Time su pristalice "države blagostanja" nadmoćno savladale pristalice liberalističkih koncepcija države kao "noćnog čuvara". • Država kao aktivni učesnik u privrednom životu - državni kapitalizam ili državni intervencionizam.

14. „Država blagostanja„ vs. država "noćničuvar”

15. Država blagostanja U Evropi: skandinavske zemlje, Francuska, Nemačka, Velika Britanija (naročito u vreme vladavine laburističkih vlada), Austrija, Holandija.

16. SADsustupile na put "države blagostanja" Ruzveltovim New Deal (mada postoje elementi ovog koncepta i u Trumanovom Fair Dealu, Kenedijevim New Frontiers i Džonsonovom Great Society). • Dalji razvoj "države blagostanja" ima za cilj da - korist koju svaki gradjanin dobija putem kolektivnih usluga bude veća od njegovog doprinosa u vidu poreza.

17. Istorija pokazuje da uloga države jača u uslovima velikih potresa i radikalnih promena (društvenih, tehnoloških, ekonomskih ili dr.) Npr. za vreme I i II svetskog rata ili u zemljama u tranziciji koje radikalno menjaju svoje privredne sisteme.

18. Krizaintervencionizma Početkom 80-ih godina - nemogućnost da se izbori sa stagflacijomdovodi u krizu neokejnzijansku ekonomsku misao kojoj se suprotstavlja monetarizam. (Pravila vs. Diskrecija?)

19. Evolucija uloge države u privredi • Do Prvog svetskog rata • U toku i posle 1. svetskog rata • VEK (1929-1933) - Kejnz uvodi državuna velika vrata • Posle VEK do 80-ih–regulacija inacionalizacija • 80-ih – deregulacija i privatizacija • Savremena kriza (2008 - ?)

20. U periodima stabilnosti i prosperiteta, kada nema ratova i krizadominantno je tržište, a uloga države se smanjuje. • U periodima ratova i kriza dominanta je država, jer tržište nije sposobno da samo stabilizuje privredu.

21. Različiti stepeni državne intervencije u privredi

22. Tržište

23. Superiornosti tržišta Tržište rešava tri ključna pitanja: • Šta proizvoditi • Kako proizvoditi • Za koga proizvoditi Večita dilema – efikasnost vs. jednakost?

24. Tržištu se pripisuje sposobnost da vrši spontanu selekciju pobednika ieliminiše neefikasne proizvodjače gubitaka. Kejnz - paralelizam izmedju ekonomskog laissez-fairea i darvinizma. • Jedniidentifikuju tržište sa sistemom podsticaja i motiva(princip"štapa i šargarepe“) • Drugi gaposmatraju kaosistemkazni i disciplinovanja (princip "batine“).

25. Zajedničko za obapristupa jezanemarivanje makro nivoa. • Makro nivo se posmatrakaoprosti zbir mnoštva mikro nivoa. • Ovakav pristup je suviše uprošćen jer zanemaruje kompleksnost i komplikovanost veza medju samim subjektima, postojanje konfliktnosti ciljeva ili akcija ova dva nivoa, postojanje i "medjunivoa", tj. grupnih interesa i mnoge druge razloge zbog kojih se društvo ne može posmatrati kao prosti zbir individua.

26. FUNKCIJE TRŽIŠTA • Alokativna – trž. je efikasan alokator (disciplinuje učesnike da max koriste svoje resurse) • Uspešnije od države • Regulativna? • Distributivna?

27. Regulativna– pr. regulacija monopola, ulazaka i izlazaka na tržište, čak i nekih cena • (Re)distributivna – preraspodela izmedju različitih slojeva stanovništva, izmedju regiona (razvijeni-nerazvijeni) REDISTRIBUTIVNA POSTALA KLJUČNA U USLOVIMA KRIZE

28. Krajem 20. veka je medju funkcijama države dominirala (re)distributivna - tj. pokušaji da se ublaži siromaštvo i smanji jaz kako izmedju bogatih i siromašnih država, tako i izmedju bogatih i siromašnih slojeva u jednoj državi. Evolucija dominantnih funkcija od prvobitnih, kao što su očuvanje reda, sprovodjenje zakona, odbrana (koje su i danas nesporne) - pa sve do direktnog mešanja u ekonomsko upravljanje, distribuciju resursa i redistribuciju prihoda - nije tekla pravolinijskom putanjomtokom vremena.

29. Struktura državnih troškova se menjala tokom vremena Pr. SAD(poredjenje1945.idanas) • Troškovi odbrane su se drastično smanjili sa 89,5% na 17,6%; • Troškovi ljudskog kapitala su se značajno povećali sa 2,0% na 66,3%; • Kamate (na federalni dug) su porasle sa 3,3% na 7,5%, • Ostali troškovi su povećani sa 5,2% na 8,6%.