EKONOMIKA PREDUZEĆA

1. EKONOMIKA PREDUZEĆA PRINCIPI I CILJEVI Vežbe iz Ekonomike preduzeća mr Gordana Ristić

2. Glava IVEKONOMIČNOST Ekonomičnost je zahtev da se dati OP ostvari sa najmanjim troškovima, odnosno da se sa datim troškovima maksimizira OP. Ekonomičnost zavisi od produktivnosti input-a, ali i od cena input-a, a zove se i ekonomska (troškovna) efikasnost preduzeća.

3. Proizvodno-tehnički efikasna kombinacija input-a omogućava da se zadrži isti OP bez smanjenja količine bilo kog input-a, a samo 1 od njih je istovremeno i ekonomski efikasna (optimalna), jeromogućava da se dati OP proizvede sa minimalnim troškovima ili da se sa datim troškovima proizvede maksimalan OP

4. Optimalna proizvodno-tehnički kombinacija inputa: min UT = CLL + CKKza dato: Q = f (L, K) ili max Q = f (L, K)za dato: UT = CLL + CKK UT – ukupni troškovi L – količina rada CL – cena rada K – količina kapitala CK – cena kapitala Q - OP Q = f (L, K) – ukupan proizvod ili proizvodna f-ja preduzeća

5. IZVORI EKONOMIČNOSTI Postoje: • interni izvori ekonomičnosti • eksterni izvori ekonomičnosti

6. Interni izvori nastaju kao rezultat povećanja veličine kapaciteta, veličine preduzeća i optimalnog iskorišćenja kapaciteta. Poznavanje internih izvora važno je za definisanje konkurentske strategije i strategije rasta, a određuju se na osnovu oblika krive dugoročnih prosečnih troškova.

7. Eksterni izvori su rezultat uštede u troškovima zbog dejstva faktora iz okruženja i važni su za odluku o lokaciji preduzeća. Određuju se na osnovu položaja krive dugoročnih prosečnih troškova.

8. INTERNI IZVORI EKONOMIČNOSTI Tu spadaju: • proizvodno-tehničke ekonomije • prodajno-marketinške ekonomije • ekonomije nabavke • ekonomije skladištenja i transporta • upravljačke ekonomije • finansijske ekonomije • ekonomije zbog smanjenja rizika i neizvesnosti • ekonomije širine

9. Proizvodno-tehničke ekonomijesu smanjenje prosečnih troškova usled rasta veličine kapaciteta ili veličine preduzeća, a izvori su: • ekonomija rada • tehnička ekonomija • ekonomija zaliha

10. Ekonomija rada postoji u uslovima proizvodnje velikog obima, zbog podele i specijalizacije rada, ušteda u vremenu, skraćenja procesa rada i efekata učenja. Tehnička ekonomija je degresija prosečnih FT zbog povećanja OP ili veličine preduzeća, usled nedeljivosti kapaciteta, troškova instaliranja kapaciteta i izgradnje, promene asortimana i uvođenja n.p., obuke i IR. Ekonomija zaliha zahteva određivanje optimalnog nivoa zaliha za održavanje kontinuiteta proizvodnje i smanjenje troškova skladištenja i održavanja zaliha, kroz uvođenje JIT, povećanje veličine preduzeća i sl.

11. Prodajno-marketinške ekonomijesu smanjenje prosečnih troškova usled usled ušteda u troškovima prodaje i marketinga, a izvori su: • ekonomija reklame i promocije • ekonomija reputacije • ekonomija ekskluzivne distribucije

12. Ekonomija reklame i promocije je smanjenje troškova reklame i promocije zbog povećanja veličine prodaje i tržišta, efekata reklame, popusta i sl. Ekonomija reputacije preduzeća je smanjenje troškova marketinga zbog povećanja reputacije. Ekonomija ekskluzivne distribucije proizvoda je prednost u prodaji proizvoda, rezervnih delova i prateće opreme.

13. Ekonomije nabavkesu smanjenje prosečnih troškova usled ekonomisanja u nabavci, a izvori su: • ispitivanje izvora ponude i izbor dobavljača • dugoročni aranžmani sa dobavljačima • da li koristiti posrednike ili ne • optimalna količina nabavke i popusti • pouzdanost i smanjenje zavisnosti nabavke

14. Ekonomije skladištenja i transportasu smanjenje prosečnih troškova usled povećanja veličine preduzeća, a izvori su: • nedeljivost kapaciteta skladišta • povećanje postojećeg skladišta (sprat, nivo i sl.) • odnos površine i zapremine skladišta i veličine ulaganja • korišćenje sopstvenih transportnih sredstava, • manja udaljenost i sl.

15. Upravljačke ekonomije su smanjenje prosečnih troškova usled smanjenja troškova upravljanja, a izvori su: • podela i specijalizacija upravljanja • primena IKT i automatizacija upravljanja • primena naučnih metoda i tehnika upravljanja (SU, DSS, ES)

16. Ekonomije zbog smanjenja rizika i neizvesnosti postoje uglavnom kod velikih preduzeća, a mogući rizici su: • tržišni rizik zbog promene uslova na tržištu • tehnološki rizik zbog brzih promena tehnologija • rizik zbog promene cena input-a • politički rizik zbog promene vlasti ili državne politike

17. Finansijske ekonomije su smanjenje prosečnih troškova usled ekonomisanja izvorima finansiranja (krediti, akcije i sl.). Ekonomije širinesu rezultat nižih troškova proizvodnje više proizvoda nego kada bi se oni pojedinačno proizvodili u posebnim preduzećima, zbog komplementarnih znanja

18. EKSTERNI IZVORI EKONOMIČNOSTI Tu spadaju: • cene input-a • ekonomija gustine • osobine okruženja

19. Cene input-a kada se naglo promene značajno utiču na ekonomičnost. Ekonomija gustine je ušteda zbog koncentracije potrošača na nekom geografskom području, što je rezultat privrednog razvoja, urbanizacije, velike teritorije i sl. Prednosti su: satelitska preduzeća, veći izbor r.s., bolje obrazovanje, bolja komunikacija, lakši transport i sl. Okruženjeprema brzini promena može biti: stabilno i nestabilno, prema vrsti faktora: internio i eksterno, a prema broju faktora: jednostavno i složeno

20. POREĐENJE TROŠKOVA I UNAPREĐENJE EKONOMIČNOSTI Troškovna konkurentnost se ocenjuje poređenjem sa drugim preduzećima i sa prosekom grane. Cilj svakog preduzeća jeste veća efikasnost, odnosno veća konkurentnost.

21. Razlika u troškovima između preduzeća je rezultat: • razlika u cenama input-a • razlika u primenjenoj tehnologiji • relativne produktivnosti • razlika u internoj strukturi troškova (zavisno od ostvarenih ekonomija) • razlika u troškovima transporta, skladištenja i reklame • razlika u stopi inflacije i odnosu valuta (GP i MNK)

22. Analiza i poređenje se vrše preko lanca vrednosti ili proizvodno-troškovnog lanca. Postupak je: • sastavljanje kompletnog LV • dijagnoza sopstvene troškovne konkurentnosti

23. Prvi korak jesastavljanje kompletnog LV, podelom računovodstvenih troškova na uzvodne, nizvodne i troškove proizvodnje. Drugi korak jedijagnoza sopstvene troškovne konkurentnosti, kroz poređenje sa konkurentima i utvrđivanje mera za otklanjanje gepa.

24. Najčešće postoji: • zaostajanje u troškovima nabavke (pregovori sa dobavljačima, uzvodna integracija, preorijentacija na jeftinije input-e, kompenzacija sa drugim troškovima u lancu ...) • zaostajanje u troškovima prodaje (pregovori sa distributerima, promena kanala, kompenzacija troškova ...) • zaostajanje u troškovima proizvodnje (interna racionalizacija, investiranje u troškovno štedljive tehnologije, nova oprema, redizajn proizvoda, kompenzacija troškova ...)