Ciljevi istra ž ivanja

1. ISTRAŽIVANJE O STAVOVIMA DECE I MLADIH PREMA TELESNOM KAŽNJAVANJU I POZITIVNIM RODITELJSKIM PRAKSAMA

2. Ciljevi istraživanja Utvrditi • kakav je stav dece i mladih prema: • - fizičkom kažnjavanju i dobrim roditeljskim praksama i metodama nenasilnog vaspitanja • - potrebi da se roditelji edukuju za roditeljstvo i vaspitavanje svoje dece • da li postoji razlika u stavovima s obzirom na prisutnost porodičnog nasilja u porodicama ispitanika • ko su osnovne osobe koje mladi smatraju za potencijalne oslonce u suočavanju sa porodičnim nasiljem • uticaj demografskih varijabli

3. Uzorakispitanika • Neslučajni prigodni uzorak, 812 ispitanika, učenika 7. i 8. razreda osnovne škole i učenika srednjih škola • mladi iz uzorka žive u sledećim opštinama na teritoriji Republike Srbije: Aranđelovаc, Beograd, Jagodina, Kraljevо, Kula, Loznicа, Lučani, Niš, Novi Sad, Pančevo, Smederevska Palanka, Subotica i Užice.

4. REZULTATI

5. Opis uzorka • Prosečan uzrast ispitanika izražen aritmetičkom sredinom iznosi 15 godina. U uzorku je veći procenat devojaka (61%) nego mladića. • Među ispitanicima je podjednak broj učenika osnovnih i srednjih škole OŠ=45,6%, SŠ=54,4%. • Školski uspeh ispitanika izražen prosečnom ocenom aritmetičkom sredinom iznosi 4,4 • Najveći broj roditelja ima završenu srednju školu, ali je primetna inklinacija prema višem nivou obrazovanja .

6. Analizastavovadece i mladihprematelesnomkažnjavanju • Deca i mladi imaju negativan stav prema fizičkom kažnjavanju: • da se deci može ukazivati na štetno ponašanje i bez batina smatra 84% mladih, • a čak 82% mladih prepoznaje da se batinama može povrediti telo i ličnost deteta (u potpunosti ili delimično) • 81% izjavljuje da bi na njih više efekta imalo kad bi im roditelji objasnili zašto nešto ne treba uraditi, nego ako bi ih istukli • 82% ocenjuju da oni neće fizički kažnjavati sopstvenu decu.

7. Efekat fizičkog kažnjavanja Mladi dobro prepoznaju meahnizam funkcionisanja, nedovoljnu efikasnost, kao i štetne iopasne posledice fizičkog kažnjavanja dece: čak 82% smatra da se batinama može povrediti telo i ličnost deteta; 63% mladih smatra da se fizičkim kažnjavanjem dete uči strahu, a ne razumevanju; 61% mladih smatra da deca koja trpe fizičko nasilje od strane roditelja i sama lakše posežu za fizičkim obračunavanjem 58% njih uviđa da će batine vremenom prestati da deluju i neće uticati na promenu ponašanja prepoznali su (51% njih) da deca koja često dobijaju batine nemaju samopouzdanja, a sa tim se ne slaže samo 16%

8. 77% mladih smatra da treba da budu jednako zaštićeni kao i odrasli od fizičkog i svakog drugog ponižavajućeg kažnjavanja. Mladi uglavnom prepoznaju da treba da imaju podjednaku zaštitu od fizičkog kažnjavanja u kući, kao što to imaju u školi: 61% se slaže(potpuno ili u manjoj meri)a njih 20,2% se ne slaže ili ne slaže u manjoj meri. U školi su zaštićeni od batina, a kući? Kako deca gledaju na decu koju roditelji tuku? A kada deca budu roditelji? Deca pokazuju puno empatije i saosećajukada drugo dete trpi batine: 75% mladih oseća žaljenje nad decom koju tuku roditelji; 57% mladih je izjavilo da će sve učiniti da ne dobiju batine, a 45% mladih se jako plaši batina; i zato:82% će nastojati da ne tuče svoju decukada pogreše;.

9. Analizastavadece i mladihpremapozitivnimroditeljskimpraksama Mladi imaju veoma pozitivan stav prema pozitivnim roditeljskim praksama (za sve tvrdnje je više od 70% ispitanika izabralo odgovor delimično ili u potpunosti se slažem). Najveće je slaganje sa tvrdnjama roditelji treba rečima da objasne detetu šta je prihvatljivo, a šta nije (90%) roditelji treba pohvalama i pažnjom da podstiču dete na dobro ponašanje (88%) da bi na njih lično više efekta imalo kada bi im roditelji objašnjavali zašto nešto ne treba uraditi nego kad bi ih istukli (82%) Kada porede batine sa nenasilnim kažnjavanjem, kao što su zabrana izlaska ili smanjenje džeparca, preko 50% se slaže (u potpunosti ili u manjoj meri) da su ove meru efektnije od batina, dok je neslaganje sa tim (u manjoj ili većoj meri) iskazalo 22%, odnosno 25 % a ostali su neopredeljeni.

10. Veština roditeljstva Mladi smatraju da roditelji treba da uče kako da vaspitaju svoju decu (79%) što znači da mladi prepoznaju da je roditeljstvo veština i implicitno može značiti da ocenju da njihovi roditelji treba da razvijaju ovu veštinu. Mladiprepoznajuvažnostličnogprimera u vaspitanjudece (83,9%). Mladimaje veomavažno da ne razočarajuroditelje i izneverenjihovopoverenje (85,5%) i bašovajstavmladihtreba da budeosnovzanjihovovaspitanje.

11. Analizastavovadece i mladihprematelesnomkažnjavanju Deca i mladi imaju podeljena mišljenja o tome da je fizičko kažnjavanje neophodan metod vaspitavanja, ali pretežu negativni stavovi prema batinama: • 47% misli (a 34% se ne slaže) da ne treba povremeno fizički kažnjavati dete u cilju boljeg vaspitanja • 43% ne slaže se da nekada samo batina pomaže • 48%ne smatra, a 28% veruje, da je fizičko kažnjavanje nužno pri vaspitanju male dece, jer ona ne razumeju šta im se govori • 47%ne smatra, a 29% mladih se slaže da fizičko kažnjavanje dece utiče da postanu jače i čvršće ličnosti

12. Stereotipi o „batinama“ među mladima • 30% smatra,a 34%neda se batinama mladi podstiču da nauče da se izbore za sopstvene želje • 39%ne smatra,a 34% smatra da je batina sredstvo koje precizno definiše šta se sme i ne sme raditi • 54% smatra da deca koja nikad ne dobijaju batine postaju razmažena • 44% smatra da nevaljala deca treba da dobijaju batine od svojih roditelja

13. Savremene roditeljske prakse u RS savremene roditeljske prakse su znatno bliže demokratskim, ali da postoji određeni procenat (nešto manje od 10%) porodica u kojima se praktikuju postupci pomoću kojih se slabiji članovi porodice i deca odbacuju, degradiraju batinama i omalovažavaju.

14. Povezanost iskustva i stavova • Osobe koje imaju pozitivniji stav prema fizičkom kažnjavanju, imaju i više iskustva sa sa fizičkim kažnjavanjem, a manje iskustva kroz vaspitanje i dijalog. • Pozitivniji stav prema pozitivnim roditeljskim praksama je povezan sa: - većim ličnim iskustvom u vaspitanju kroz dijalog i objašnjavanje - sa nižim skorom na varijablama koje mere iskustvo zlostavljanja i fizičkog kažnjavanja. • Osobe koje smatraju da je efikasnost batina niska, imaju manje iskustva sa fizičkim kažnjavanjem i više iskustva sa vaspitanjem kroz dijalog.

15. Analiza postojanja u blizini osoba od poverenja Svojstvo osobe kojoj bi se obratili je najčešće član porodice (193 ispitanika), zatim prijatelji (89 ispitanika) pa predstavnici škole (81 ispitanik).

16. Kome bi mladi prijavili porodično nasilje? • mladi smatraju da su najmerodavnije osobe/institucije kojima deca i mladi treba da se obrate po pitanju porodičnog nasilja školski pedagog i psiholog, kao potencijalni oslonci (50%) i Centar za socijalni rad, kao ustanova kojoj se mogu obratiti (42,4%) • mladi prepoznaju rođake kao moguće oslonce (44%). Sledeći mogući oslonci su prijatelj/vršnjak (26%) nastavnici (23%), • nešto ređe bi se obratili pravnicima (6% mladih ih je navelo) i lekarima (9%).

17. Razlika u stavovima s obziromnaprisutnostporodičnognasilja u porodicamaispitanika Ispitanici koji su prisustvovali tučama među roditeljima imali statitistički značajno veće skorove na Iskustvu zlostavljanja, Iskustvu kažnjavanja zabranama i Iskustvu fizičkog kažnjavanja, a manji na Vaspitanju kroz dijalog. Mladi koji su prisustvovali tučama među roditeljima su imali statistički značajno pozitivniji stav prema fizičkom kažnjavanju, a da manje odobravaju pozitivne roditeljske prakse.

18. Analiza efekta demografskih varijabli

19. Rodne razlike u stavovima i iskustvima Devojke su imale više iskustva u vaspitanju kroz dijalog i objašnjavanje, više sumnjaju u efikasnost batina i imaju pozitivniji stav prema pozitivnim roditeljskim praksama. Mladići imaju više iskustva sa zlostavljanjem, fizičkim kažnjavanjem i zabranama od strane roditelja, ali i pozitivniji stav prema fizičkom kažnjavanju.

20. Relacije stavova i iskustva sa varijablama koje se tiču obrazovanja • Utvrđeno je da postoji značajna razlika između srednjoškolaca koji pohađaju gimnaziju ili srednju stručnu školu prema fizičkom kažnjavanju, gde gimnazijalci imaju negativniji stav. • Bolje ocene imaju mladi koji imaju manje iskustva u kažnjavanju preko zabrana i fizičkog kažnjavanja od strane roditelja i zlostavljanju, a više iskustva u vaspitanju kroz dijalog. • Učenici sa boljim ocenama imaju negativniji stav prema fizičkom kažnjavanju, a pozitivniji prema korišćenju pozitivnih roditeljskih praksi u vaspitanju.

21. Odgovori dece sa smetnjama u razvoju • Stav prema dimenzijama vaspitanja mladih sa smetnjama u razvoju se poklapa sa stavom mladih bez smetnji.

22. Hvala na pažnji!