Udruženje obolelih od raka i osoba sa stomom „HRAST“ Leskovac

1. Udruženje obolelih od raka i osoba sa stomom „HRAST“ Leskovac Udruženje obolelih od raka i osoba sa stomom „HRAST“ je dobrotvorna, nevladina društveno – humanitarna organizacija osnovana 23. novembra 2011 godine radi unapređenja kvaliteta života kod obolelih, lečenih i rehabilitovanih od maligne bolesti.

2. Prepoznatljiv znak udruženja je pupoljak cveta i poruka: „ Neka te zdravlje prati“ Udruženje svoju aktivnost obavlja na području Južnomoravskog regiona.

3. Udruženje obolelih od raka i osoba sa tomom „HRAST“ je produžena ruka Kluba onkoloških bolesnika koji radi 20 godina pri Onkologiji Opšte bolnice Leskovac. Veliki doprinos u prihvatanju i osnaživanju Kluba ima Društvo za borbu protiv raka Leskovac i zdravstveni radnici i saradnici koji se bave problemom kancera.

4. Namera je Kluba da okupi sve zainteresovane, obolele od raka u raznim fazama lečenja i da kroz oblike socijalnog i zdravstveno vaspitnog rada kao što su: - predavanja, - rad u maloj grupi, - planirani razgovori, - druženja – upoznati bolesnika sa svim neophodnim znanjima o bolesti, ishrani, lečenju , kao i sa znanjima psihosocijalne prirode uključujući u to porodicu i druge zainteresovane.

5. Pitanja koja najčešće postavljaju pacijenti su na našim sastancima su: Zašto baš ja? Kako dalje? Hoću li preživeti?,Da li je bolest zarazna, Šta smem da radim?, Kako da se hranim?, Treba li reći najbližima istinu?, Da li će mi otpasti kosa ako primam terapiju?, Da li od zračenja ostaju neke posledice?, Šta da radim da mi se bolest ne bi vratila?, Kako pomoći i zaštititi mlađe iz porodice da ne obole?

6. Otuda rad u Klubu se odvija kroz izuzetnu posvećenost stručnjaka različitih profila – govorimo o multiprofesionalnom timu u kome učestvuje: dipl. sociolog, lekar, nutricionista, psiholog, med. sestra i volonteri – književnik, instruktor joge, sveštenik ... • U višegodišnjem radu sa onkol. pacijentima upoznali smo se sa njihovim strahovima, neizvesnošću, samoćom,borbom, željama, osećanjima i njihovim potrebama. • Sve je ovo rezultiralo osnaživanjem naših snaga za dalju borbu sa opakom bolešću kao i jasnijom slikom za sagledavanje različitih aspekata bolesti.

7. Maligna oboljenja kao multifaktorska grupa bolesti prestavlja značajan socijalno- medicinski problem kod nas i u svetru. Platon: „ Ne treba lečiti samo deo, već čitavu celinu“ • Hronična bolest kao što je kancer postaje pacijentov pratilac do kraja života. • Graditi stav mirenja sa bolešću, svesnog odbijanja uloge žrtve zle sudbine i ulaganje napora u potrazi za novim stilom življenja. • A sve to uz podršku stručnjaka, socijalne mreže, porodice, prijatelja...

8. U radu sa onkološkim pacijentima prepoznali smo ogromnu snagu i neiscrpni izvor borbe u iskrenoj ljubavi supružnika. Uvek ću da pamtim reči pacijentkinje: „ Na samom početku bolesti suprug mi je dao karticu sa sledećim tekstom. Na prvoj strani je stajalo.: „Otvori ovu kartu i privij je uz sebe. Sad je snažno stegni. Unutar je pisalo: „Ti si moje sve- moja radost izjutra, moj zavodljivi i topli i nasmejani prepodnevni san na javi, moja blažena radost kad te ugledam po dolasku kući, moja vežba za opuštanje, moj prvi pomoćnik, moj drug u igri, moja dragana, moje sve“

9. Dalje je na karti pisalo: „Biće sve u najboljemredu“. A ja ću biti uz tebe uvek. Volim te. I bio je uz mene na svakom koraku mog puta. Ta njegova karta mnogo mi je značila i održala me je na površini na čitavom tom putovanju.

10. Šta prestavlja vodilju u našem udruženju i koje aspekte obolelog sagledavamo ?

11. Promena ličnosti Primer pacijenta: Kada sam se suočio sa kancerom, suočio sam se i sa pitanjima tipa: koliko li ću još dugo živeti? Odjednom sam se usredsredio na „većeg sebe“ i postavio sam sebi pitanje : Ko sam ja suštinski? Da li radim ono što ja volim?

12. Znači razumeti sebe, okrenuti se sebi posmatrajući sebe. Prisvajanje slobode, autentičnosti, autonomiju. U tom cilju radjena radionica : „Opasnost jednako mogućnost“

13. Fizičke promene- nastojanje da se pacijent vrati u svoje pre stanje – jačanje samopouzdanja Kancer može da ima nesagledive posledice kod pacijenta koji se identifikuje sa svojim fizičkim izgledom. Tada se javlja mržnja prema svom telu, koja opet izaziva niz drugih psiholoških problema: a to je zatvaranje u sebe i isključivanje iz sveta oko sebe.

14. Ishrana - stvaranje navike zdrave, mediteranske ishrane sa povećanim unosom povrća ,žitarica, voća ,ribe a malim unosom tehnološki obrađene hrane U tom cilju se rade degustacije zdrave hrane. Učešće sve više uziumaju i sami pacijenti. Jedna od takvih je : „Zeleno je zdravo“

15. Pristup samopomoći : joga,( formiranje grupe ), trening relaksacije • Važnost religije i molitve – vid duhovnog lečenja • Druženje uz muziku. - Muzikoterapija,muzika ublažava simptome bolesti i patnju a povećava životni optimizam i oslobađa od tegobnih misli.

16. Negovanje solidarnosti, volontirizma i humanosti – poseta kod članova koji su u progresiji bolesti, kućne ili u bolnici, pomoć u novcu ili životnim namirnicama. Pozajmljivanje perika pacijentima kojima je kosa opala zbog hemioterapije, nalaženje geronto domaćica za pomoć u kući kod pacijenata koji su sami a nemogu da obavljaju najosnovnije kućne poslove. • Literalna sekcija- negovanje pisane reči kod članova kroz prozu i i poeziju • Onkološka biblioteka i pridavanje važnosti logoterapiji u oporavku obolelih • Prepoznali smo kod dobrog dela obolelih želju da stiču znanja o kanceru, hemioterapiji, radioterapiji, kako izaći na kraj sa stresom i strahovima

17. Dobro prihvaćene od strane obolelih je rad u grupi tipa radionice. Pomenuta je radionica Opasnost jednako mogućnost. Rađena je radionica : „ Prevazići krizu“ . Bolest kao što je kancer uvek znači da će pacijent upasti u krizu. Rezultat radionice su načini i strategije izlaska iz krize: Razgovor- biti u stanju razgovarati sa nekim iskreno i u poverenju, opisati otvoreno svoja osećanja i reakcije je od posebnog značaja za pacijenta. Relaksacija tela - vežbe, brzo hodanje, plivanje... Relaksacija misli – meditacija, vizualizacija, joga, molitve

18. Odnosi sa drugim ljudima - biti sa nekim ko je važan u životu obolelog , supružnik, prijatelj, rođak. Potreba da se bude voljen i bezbedan je veoma velika. Jedna pacijentkinja sa operisanom dojkom,razvedena posle pojave bolesti , samohrana majka dvoje dece i sa samo 35 godina na pitanje: Ko Vam je bio podrška za vreme lečenja? Bez razmišljanja je odgovorila: „Sama sam sebi bila podrška“. Imala je potrebu da dugo priča. Postala je i član našeg Udruženja. Više nije bila sama.

19. U toku je organizovanje poseta na odeljenju kod pacijentkinja koje su operisale dojku u cilju pružanja podrške i njihovog osnaživanja. Uz stručno lice i pozitivnog primera već operisane i rehabilitovane pacijentkinja- lakše prihvata dalje onkološko lečenje i gradi pozitivniji stav o svom životu. Skrivanje istine od bolesnika i na svaki način udaljavanje od sebi sličnih po bolesti čini poseban problem. Kao da će bolest pogoršati upravo to što za nju znaju oni koji od nje već boluju. Naši pacijenti ne vole da ih podsećamo na dijagnozu kancer. Reči pacijenta: „Kada me gledate ne gledajte me kao pacijenta sa kancerom. Mislite o meni kao o osobi koju ste upoznali pre bolesti“.