Mo z a k i nervn i sistem

1. Mozak i nervni sistem Autor: Jelena Radmilović

2. Sadržaj • Mozak • Moždana komora • Periferni i autonomni nervni sistem • Nervne bolesti • Refleksi

3. Mozak Mozak je smešten u lobanjskoj čauri. Težina mozga je 1350 grama. I mozak i kičmena moždina obavijene su sa tri opne: 1. tvrda 2. paučinasta 3. meka

4. Likvor • Između paučinste i meke opne nalazi se moždano-moždinska tečnost likvor. Tvrda opna ili likvor štete mozak od udarca, povrede i povreda organizma.

5. Delovi mozga Osnovni delovi mozga su: • Produžena moždina • Moždani most • Mali mozak • Srednji mozak • Međumozak • Veliki mozak

6. Produžena moždina Mesto ukrštanja aksona motornih nerava. “Čvor života”-su centri osnovnih životnih funkcija: • Rad srca • Disanje • Lučenje pljuvačke • Gutanje

7. Moždani most Moždani most se nastavlja na produženoj moždini i povezuje je sa srednjim mozgom.

8. Međumozak • Zauzima središnji deo mozga. • Smešteni su: -centri autonomnog nervnog sistema, -centri za termoregulaciju -gradi žeđ • Kroz njega prolaze senzintivni nervi. • Donji deo međumozga naziva se hipotalanus

9. Mali mozak • Nalazi se na potiljačnom delu mozga i njega spolja obavija siva masa. • Sastoja se od dve hemosfere koje se povezane delom koji se zove crv. • U njemu su smešteni centri za ravnotežu i kontrolu voljnih pokreta.

10. Srednji mozak u produžetku moždanog mosta i nastavlja se u međumozak. U njemu su smešteni centri za vid i sluh. Kroz njegov centralni deo prolazi ulazni kanal. Srednji mozak

11. Veliki mozak • Uzduženom bradom podeljen je na dve hemisfere koje su povezane belom masom koja se naziva moždana greda. • Površina velikog mozga je izuvijena sa puno neravnina i brazdi, obavijena sivom masom koja je debljine od 2 do 4 mm. • U njemu su smešteni centri za prijem svih draži, upravljanje voljnih pokreta, viših delatnosti i psihičkog života.

12. Moždane komore • Centeralni kanal kičmene moždine u mozgu se proširuje u četri šupljine (u moždane komore). • Prva i druga su smeštene u Velikom mozgu, treća u međumozgu, a četvrta komora smeštena je između produžena moždine i malog mozga

13. Uslovni refleksi • Uslovni refleksi su važan oblik učenja. • Oni se stvaraju tokom života uz učešće kore velikog mozga. • Tu su smeštene naučene reakcije. • Zavise od iskustva od odnosa organizma sa sredinom, kao i od odnosa sa drugim jedinkama

14. Nervni centri (produžena moždina) U produženoj moždini smešteni su centri za: • Disanje • Rad srca • Gutanje • Kijanje • Povraćanje...

15. Nervni centri (srednji mozak i moždani most) U srednjem mozgu i moždanom mostu nalaze se: • Centri za odavanje napetosti mišića koji podupiru telu • Centri za pokretanje mišića očne jabučice

16. Nervni centri (mali mozak) U malom mozgu smešteni su: • Centri za kontrolu • Centri za usklađivanje pokreta • Centri za održavanje ravnoteže

17. Nervni centri (međumozak i veliki mozak) U međumozgu su smašteni: • Centri za rad vegetativnog nervniog sistema U velikom mozgu smešteni su: • Centri za prijem draži • Centri za upravljanje voljnim pokretima • Centri za više nervne delatnosti

18. Pamćenje • Pamćenje je uskladišteno iskustvo stečeno tokom godine. • Sasvim je sigurno da pamćenje rezultat učenja • Inteligentnost ne zavisi od veličine mozga i težine mozga veći od njegove površine. • Učenje i pamćenje nisu isključivo svojstvo čoveka već i njegovih brižnih i deljih životinjskih predaka

19. Periferni nervnisistem • Svi nervi koji polaze iz mozga i kičmene moždine čine periferni nervni sistem. • Dvanaest pari moždanih nerava polazi iz mozga. • Oni su po svojoj prirodni osećajni, pokretački ili mešoviti. • Osećajni su: mirisni, očni i slušni nerv. • U pokretačke nerve spadaju: pokretači očnih mišića, jezički i nervi koji inervišu lice. • Mešoviti su: trostruki nerv, nerv lutalac i jezično-ždrelni nerv

20. Autonomni nervni sistem • Posle ganglije i nervi grade autonomni nervni sistem. • Njega čine: • Simpatički sistem • Parasimpatički sistem

21. Simpatički nervni sistem • Simpatički nervni sistem čine nervi i ganglije koje se nalaze duž kičmene moždine, između unutrašnjih organa. • Ubrzava ili aktivira rad organa.

22. Parasimpatički nervni sistem • Ganglije se nalaze u unutrašnjim organima. • Koči rad organa, deluje antagonistički.

23. Oboljenja i nega nervnog sistema • Skladno funkcionisanje nervnog sistema može biti narušeno najrazličitijim uzrocima. • Tada nastaju poremećaji koji mogu biti i trajnog karaktera. • Zato se treba posebno brinuti o zdravlju nervnog sistema.

24. Nervne bolesti

25. Meningitis • Meningitis je zapaljenje moždanih opni. • To je zarazno oboljenje koje izazivaju bakterije i virusi • Ako se zapaljenje proširi na moždano tkivo nastaje zapaljenje mozga, veoma teško oboljenje čiji su najtipičniji znaci: jaka glavobolja, povraćanje, visoka temperatura, ukočeni vrat... • Lečenje-bolnički

26. Dečja paraliza • Zarazno oboljenje prouzrokovano virusom. • Posledica je trajna obuzetost nekih delova tela. • Ova bolest je danas retka zahvaljujući obaveznoj vakcinaciji.

27. Multipla skleroza • Multipla skleroza je bolest kojoj podležu pretežno osobe mlađeg doba, a uzrok još nije utvrđen. • U toku bolesti dolazi do nastajanja belog omotača oko neurita što omogućava provođenje naražaja pa je kretanje bolesnika otežano i usporena je reakcija na draži.

28. Besnilo • Besnilo je najteža zarazna bolest koju na čoveka, najčešće ujednom, prenose toplo-krvne bolesne životinje: pas, mačka, lisica ili vuk. Od nje mogu oboleti i druge životinje. • Ukoliko se blagovremenom zaštitom, vakcinom ili serumom, ne spreči pojava bolesti ishod je smrtonosan

29. Duševne bolesti • Duševne bolesti nastaju usled različitih uzroka. • Odgovarajućim postupcima prema bolesniku i pravilnim lečenjem ove se bolesti mogu ublažiti ili sasvim izlečiti samo ako su poremećeni. • Veoma teški bolesnik može ostati trajno poremećen

30. Duševne bolesti • Duševne bolesti se dele na: • Endogene • Egzogene • Endogene bolesti su nasledne. Mogu biti npr. šizofrenija, manija, melanholija...