MEDIJSKA PISMENOST

1. MEDIJSKA PISMENOST • Mediologija kao pristup čovekovoj stvarnosti koristi transmisiju koja se odnosi na dinamiku kolektivnog pamćenja. • Da bi se pristupilu samom tlu transmisije potrebno je prevazići horizont komunikacije, koja označava protok poruka u određenom trenutku. • Najznačajniji proces u mediologiji je pamćenje i prenošenje tragova(tipografsko, elektronsko, digitalno, pismeno). • Tom preovlađujućem procesu odgovara određena sredina za prenos poruka, odnosno makrookruženje koje ćemo nazvati „medijasfera“.

2. MEDIJI

3. Medijasfera • Medijasfera nije nastala u današnje vreme jer su mediji oduvek postojali. • Tri tradicionalne epohe medijasfere, a one su: • Logosfera– tehničko kulturno okruženje nastalo pronalaskom pisma, kao prvog medijuma, u kome govor predstavlja osnovno sredstvo komunikacije i predanja. • Grafosfera – razdoblje koje otpočinje pronalaskom štamparije u kome trijumfuju veštine i institucije zasnovane na ovom pronalasku. • Videosfera –okruženje u kome vladaju slika i ton i koje je započeto elektronikom.

4. Sinergijaintegriše pojedinačne napore u zajedničku akciju čiji su efekti značajno veći od prostog zbira pojedinačnih efekata.Fenomen se može iskazati ne sa aritmetičkom relacijom 1 + 1 = 2, već sa relacijom 1 + 1 ≥ 3.Sinergijski efektiintegracije Efe(s)su iskazani su formulom: Efe(s) = f (4e + 4 k)čije je značenje prikazano na slici. U sintagmi 4 e svako pojedino e označava neki efekat sinergije,(ekonomičnost, efikasnost, efektivnost, energiziranost)a u sintagmi 4k svako k označava nekukarakteristikuprocesa integracije.(koherentnost, konzistentnost, kooperativnost, komplementarnost)

5. Logički elementi podatkaKarakter-najmanja logička jedinica podatkaKarakteri predstavljaju različita mala i velika slova, brojeve, posebne kontrolne simbole, simbole interpukcije...

6. Medijska pismenost

7. Prema Hobbs, R.(1996.), odnosno, prema Nuissl, E. (1999.)medijska pismenost obuhvata sposobnosti i veštine pristupanja znanju, izbora, orijentacije, kritičke distance, operacionalizacije, estetske percepcije i integracije. • Pristupanje znanju,-sposobnost korišćenja medija, dekodiranja poruka koje se putem njega prenose i mogućnost transfera iskustva. • Sposobnost orijentacijepodrazumeva razlikovanje realnosti i njene idealne prezentacije preko medija. • Kritičku distancu-sposobnost procenjivanja i prosuđivanja o razvoju medija i proveru mogućeg stepena tehničke koristi koju savremeni mediji imaju na individualnom i na nivou društva. • Operacionalizacija- posedovanje znanja i veština u cilju poboljšanja komunikacije uz maksimalno korišćenje tehničkih mogućnosti medija. • Estetska percepcija-sposobnost za razumevanje slika i pojedinih sekvenci. • Integracija-integrisanje medija i komunikacije koja se pomoću njega ostvaruje u postojeću mrežu socijalnih odnosa i refleksija korišćenja medija na društvo.

8. VIZUELIZACIJA • Određivanje i prezentacija odgovarajućih međusobno povezanih informacionihstruktura i odnosau naučnim, i u apstraktnijim skupovima podataka. • Glavni cilj prezentacije treba da bude prenošenje informacija iz skupa podataka na način koji poboljšava razumevanje i pomoć u procesu otkrivanja i predstavljanja informacija.

9. Vizuelizacija struktura • Izgradnja veza I uzajamnih odnosa delova i celine. Važno je istaći dve stvari: elemente (čvorove) koji se predstavljaju i relacije (grane) među njima • 1) Hijerarhijske strukture- način čitanja je „odozgo prema dole“, „s leva na desno“ ili „od sredine ka spoljašnosti“, odnosno slede jedan pravac. • Najpoznatijehijerarhijske strukture su: • drvoidna strukturačiji rast i grananje podsećaju na rast i grananje drveta. Koren je bazni element, a stablo izlazni put za sve ostale objekte i • centralno umrežavanjekod koje se u centru nalazi neki sadržaj oko kojeg su koncentrisani različiti sadržaji. • .

10. Vizuelizacija struktura • 2) Nehijerarhijske strukture- obično se radi o različitim relacijama u okviru strukture, pa je samim tim potrebna legenda ili dodatno docrtavanje objašnjenja, tako što se njihovi analogni, istovetni, odgovarajući,slični elementi uređuju u parove. • Bitno je to da veza na kojoj se relacija zasnivaima isto značenje. Istovremeno, sadržaj elemenata mora doći do izražaja, jer se baš na osnovu tih sadržaja analogija i zasniva. • Analogije su dosta lake za pamćenje i po pravilu se predstavljaju tabelarno.

11. Vizuelizacija struktura • 3) Logičke strukture- postoje dva načina ovakvog tipa vizuelizacije. Radi se o VENN-ovim dijagramima i Ojlerovim (EULER-ovim) krugovima. Prednosti ovakvog načina vizuelizacije su: • za proizvođača- to što se pojedine tvrdnje mogu lako proveriti. Proverava se obično da li je neki skup informacija dovoljan za opisivanje nekog pojma. • za konzumenta- to što se izloženi sadržaj, ukoliko poznaje „jezik“ date vizuelizacije, mnogo brže i lakše usvaja nego kad se isti taj sadržaj iskazuje rečima.

12. Specijalnetehnikevizuelizacije • 1) Moderator metoda ili „pinnwand“ tehnika • ZADATAK:Povezuje pravila, koje se odnose na dinamiku grupe, sa pravilima vizuelizacije. • POSTUPAK: Učesnici obrađuju konkretne zadatke i pitanja u njihovim grupama, zatim se rezultati rada predstavljaju i diskutuju. • Cilj: da učesnici obrade sadržaje, probleme, zadatke i teme diskusije, držeći se pravila grupe i to uz pomoć različitih tehnika vizuelizacije • KORISTI SE: onda kada se radi o skupljanju, grupisanju i proceni ideja, tema, predloga, itd..

13. Specijalne tehnike vizuelizacije • 2)„Mind Mapping“ • ZADATAK:Pojam koji znači ’’mapa misli’’ je jednostavan metod i ima zadatak da se tekst vizuelno ekscempira, da se vizuelizuje tok diskusije i da se razviju ideje. • POSTUPAKPojedinačne misli se nanose na linije koje su izvedene iz centra. Svaka nova misao predstavlja se jednom novom linijom koja izlazi iz centra ili se pak nadovezuje na neku već postojeću liniju. • CILJ: Razvija se kreativnost i omogućava da se u svim pravcima šeme razrade nove ideje. Poboljšava se pamćenje i tehnika ponavljanja je dosta bitna zbog efektivnosti posla. • KORISTI SE: za jasno predstavljanje centralne i glavne ideje Svaka mapa se razlikuje od ostalih i samim tim potpomaže pamćenje, Vuizuelizuje diskusije na više načina pri čemu se razvijaju nove ideje,za dalju primenu.

14. Specijalne tehnike vizuelizacije • 3)Predstavljanje slika • ZADATAK: Pojmove kao što su „demokratija“, „prošlost-sadašnjost –budućnost“ , predstavljaju kao apstraktne crteže. • POSTUPAK:Metoda se zasniva na pretpostavci da je ljudsko oko u stanju da egzaktno poredi samo dužinske veličine. • CILJ: Vizuelizacija bespredmetnih pojmova pomaže da se kod kompleksnih sadržaja dođe do poente i time aktiviraju i motivišu ušesnici • KORISTI SE: Predstave jasne i ubedljive u izrazu, pregledne i razumljive. Potpomažu mislenudelatnost, otklanjaju verbalne blokade, daju mislima mogućnost novog izraza.

15. Novi mediji • Novi mediji mogu biti svrstani u dve grupe: on-line ili off aplikacije. • On – linemediji su dostupni u „stvarnom vremenu“, dinamični i sposobni da obezbede kontinuirano dopunjavanje informacija ako to provajder želi. Internet, teletekst i videotekst koji su dostupni preko televizije i mnogih finansijskih servisa koji koriste sofisticirane telekomunikacione veze. • Off – linenovi mediji, kreirani su kao samo – dovoljne jedinice koje sadrže sve informacije koje provajder namerava da učini dostupnim korisniku. Predstavnici off – line uređaja su multimedijalni kiosci ili station-i. • Multimedijalni stationi, nezavisni, zasebni, slobodni kiosci gde je olakšano korišćenje kompjutera uz pomoć CD-romova/DVD-a ili vezom sa drugim kompjuterima. To mogu biti npr. kiosci koji se nalaze u trgovinama na malo