1 / 121

OPSTI PRINCIPI I PSIHOLOGIJA I SOCIOLOGIJA GRUPE

OPSTI PRINCIPI I PSIHOLOGIJA I SOCIOLOGIJA GRUPE. Petar Nastasic. GRUPA KAO ZIVOTNA SREDINA. Covek kao telesno i psihicko jedinstvo, “utkan” u sistem odnosa koji ga okruzuju (BIO-PSIHO-SOCIJALNO JEDINSTVO,-holisticki pristup)

sitara
Télécharger la présentation

OPSTI PRINCIPI I PSIHOLOGIJA I SOCIOLOGIJA GRUPE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. OPSTI PRINCIPI I PSIHOLOGIJA I SOCIOLOGIJA GRUPE Petar Nastasic

  2. GRUPA KAO ZIVOTNA SREDINA • Covek kao telesno i psihicko jedinstvo, • “utkan” u sistem odnosa koji ga okruzuju • (BIO-PSIHO-SOCIJALNO JEDINSTVO,-holisticki pristup) • Celovitost podrazumeva obuhvatanje i razumevanje i socijalnog odnosa

  3. ********* • SOCIJALNA SREDINA I DRUSTVENI PROCESI u koje je pojedinacupleten • To je odizuzetnevaznostizarazumevanjepojedinca, njegovograsta,ali i poremecaja(libolesti)i • Grupa upruzanjupomoci • Nagonzaindividualitetomi • Nagonzazajednistvom

  4. OMASOVLJAVANJE….. – pri observiranju drustvenih grupa i drustva u celini moze se primetiti da se u prvi plan isturaju • nisko nivelirana, • regresivna ponasanja i • nediferencirani pojedinci - primordijalne karakteristike u ponasanju

  5. …… • Precenjivanje znacaja pojedinca u odnosu na grupu, odnosno preterani individualizam sadrzi opasnost da se grupa pretvori u masu, • jer grupa ima znacajnu snagu i neki pojedinci mogu povesti grupu za sobom na haotican način i od grupe napraviti masu.

  6. Gomila/masaMerriam-Webster’s Dictionary “ brojna skupina ljudi koji su okrenuti jedni drugima u nekoj konkretrnoj situaciji, ......i koji su manje ili vise svesni postojanja sopstvene grupne egzistencije (kao telesnosti grupe). • Ta medjusobna okrenutost u zajednickoj situaciji je posledica postojanja zajednickih interesa i postojanja zajednickih okolnosti koje odredjuju pojedinacne pravce njihovih misli i akcija u istom pravcu”

  7. G.A. Tawny: “The Nature of Crowds” prepoznaje dva tipa gomile/mase • Gomila se moze klasifikovati prema stepeneu definisanosti i konstantnosti svesti. • - Kada je dobro definisana i konstantna gomila se moze nazvati homogena, a u suprotnom • - kada nije tako jasno definisana I nije konstnatna onda je –heterogena

  8. Institute for Non-Lethal Defense Studies at Pennsylvania State University,2001 definiše gomilu nešto drugačije • sakupljanje brojnih pojedinaca i malih grupa koje se privremeno okupljaju.Ove male grupe su obicno sastavljene od ljudi koji se medjusobno poznaju; clanova porodice ili poznanika. _______________________________________________ • Gomila moze pokazati ponasanje koje se razlikuje od pojedinačnog ponasanja osoba koje je sacinjavaju !!!

  9. *** • Klasične teorije

  10. Hyppolite Taine1895, Psychologie des Foules “Pod odredjenim okolniostima i samo pod tim okolnostima aglomeracija (skupna) tih ljudi pokazuje nove karakteristike koje su vrlo različite od onog što bi ti pojedinci ukomponovali u nekim drugim uslovima. • Pod dejstvom iste instrukcije za sve u uslovima takvog okupljanja,- osećanja i ideje svih tih osoba i njihova svest o sopstvenom personalitetu,- nestaju . • Kroz prelazne forme obrazuje se združeno mišljenje kojim se prezntuju veoma definisane karakteristike”

  11. Le Bone • prepoznao odredjene karakteristike u tome sto je nazvao “organizovana” ili “psihološka” gomila i to su: “potapanje ili nestajanje”svesnog personalitetai pojava nesvesnog, što se naziva “mentalno ujedinjavanje”. • Ovaj proces je potpomognut osećanjem nepobedive snage i anonimnošću koji dopuštaju preovladavanje intsinkata,koji se u drugim okolnostima drže pod kontrolom Dakle,.... • individualitet slabi i nesvesno “stiče prednost”

  12. ******* • “zaraza” U gomili svako osećanje i svaki čin su zarazni, i • zaraza dostiže takav stepen da je pojedinac spreman da žrtvuje svoj lični interes kolektivnom interesu • “sugestivnost”,je rezultat hipnotičkog stanja “ • sva osećanja i misli imaju tendenciju da budu usmerena uputstvima vodje • i gomila ima tendenciju da sprovede te misli u akciju

  13. LeBone piše: • Gomila će mnogo pre nego izolovani pojedinac indukovati nastupe rizikovanja zivota da bi se postigla pobeda vere ili neke ideje, koje mogu biti raspaljeni odusevljenjem za dostizanje slave i časti, sto moze značiti borbu , najčešće bez hleba I oruzja, (kao sto je to bilo u vreme krstaskih ratova – ili za odbranu otadzbine.) • Takav heroizam je bez sumnje nesto nesvesno,ali to je heroizam koji proizvodi istoriju

  14. Ključne ideje Frojda • ljudi koji se nalaze u masi ponasaju se prema ljudima drugacije od onog kada misle individualno. • Grupna misljenja ce se stopiti da bi oblikovala novi nacin misljenja. • Entuzijazam svakog clana ce porasti kao rezultat toga i postace manje svesni prave prirode akcija

  15. Dakle, klasičnipristupističe : gomile su uniformne mase čije ponašanje može biti označeno kao - aktivno, - ekspresivno, - gramzivo ili - neprijateljsko • učesnici gomile ispoljavaju: spontanost, iracionalnost, gubitak samo-kontrole i imaju osećanje anonimnosti

  16. Istorijski pristup Masa/Gomila je konglomerat ljudi koji su se slucajno nasli na okupu usled seobe naroda i drugih delovanja(LeBone) • Masa  je nestrukturisana, nediferncirana, « iskonska horda », u kojoj niko nije imao svoje individualno obelezje osim oca (vodja horde, poglavica), uvek je moguce stvaranje « mase », ponovno ozivljavanje iskonske horde(Freud) • Dakle po Freudu i Le Bonu • M A S A je PRIMITIVNO NESREDJENI SKUP INDIVIDUALNO NEDIFERENCIRANIH LJUDI... • DAKLE, SKUP SA POMANJKANJM PORETKA SMATRA SE POVRATKOM NA PRIMITIVNA STANJA

  17. *********** • Moderne teorije

  18. ** • Le Bonova ideja – da grupa obezbedjuje anonimnost I povremeno proizvodi emocije koje postaju svojevrsni cliché, • osporavana od strane Clarka McPhail-a koji ukazuje da "the madding crowd“ (zaludjena masa) nema neki svoj vlastiti zivot, odvojen od misli I intencija članova • Norris Johnson, posle istrazivanja panike na koncertu grupe Who?1979, zakljucuje da je masa/gomila komponovana od mnogo malih grupa ljudi koji najcesce pokusavaju da pomognu jedan drugom.Kako god, lideri u konacnom smislu se angazuju oko specificniih ideja

  19. Moderneteorijeukazuju • da u klasičnim teorijama ima ozbiljnih grešaka • - u poništavanju konteksta u kome se ponašanje gomile odvija zatim • - u neodstatku održivih empirijskih dokaza • što stvara predrasude i ignoriše uticaj političkih mera na ponašanje gomile

  20. Carl J.Couch,1968“Collective Behavior: An Examination of Some Stereotypes.” opovrgava mnoge postavke i stereotipe klasične teorije • Njegovi nalazi ukazuju da: • gomile nisu homogeni entiteti, već su komponovane manjim delom od pojedinaca, a većim delom od manjih grupa ljudi koji poznaju jedni druge • učesnicima gomile -dakle,niti su nepoznati njihovi motivi, niti su oni nepoznati jedni drugima • Učesnici retko dejstvuju unisono, a ako se to i dogodi te akcije nisu dugog trajanja

  21. ***** • gomila ne onesposobljava kogniciju pojedinaca i • oni nisu jedinstveno opredeljeni za nasilje ili neprimerene akcije • individualni stavovi i personalne karakteristike isto kao i socioekonomske, demografske i političke varijable su nepouzdan prediktor intenziteta pobune i individualnog učestvovanja

  22. Penn State University’s Institute for Non-Lethal Defense Technologies, Proces stvaranje gomile odvija se kroz sledeće faze Proces skupljanja • Ova faza obuhvata privremeno skupljanje pojedinaca u odredjenom periodu vremena.Podaci ukazuju da se skupljanje javlja mnogo češće načinom kloji se naziva “organizovani metod mobilizacije”, mada se takodje može pojaviti i kao “improvizovani proces” kao usmeni prenos od usta do usta od neslužbenih organizatora. Privremeno okupljanje • U ovoj fazi pojedinci su okupljeni i učestvuju i u pojedinačnim i u “kolekltivnim” akcijama.Retko se dogadja da svi pojedinci učestvuju u gomili, i oni koji učestvuju čine to po svom izboru.Participacija se u nastavku pojavljuje kao fenomen zasnovan na načinu i na nameri okupljanja, nekad kao u religijskoj službi sa doživljajem “velikog učešća” (80-90%

  23. Proces disperzije/razilaženja • U završnojfaziučesnici u gomili serazilazesajedne “zajedničkelokacije” ilisa “jedneilivišealternativnihlokacija” --------------------------------------- • “Pobuna” ili “metež” se pojavljujukada “jednailivišeosobaunutarokupljenemasestupi u nasilničkeakcijepremadrugimosobamailiobjektima i imovini” • Premapodacimaizistraživanjau Evropi i SAD od 1830do 1960 godine“manjeod 10% protestnihdemostracijasuimalenasiljepremaosobamaiimovini”

  24. Teorija konvergencije • Prema ovoj teoriji ponasanje mase nije produkt mase same po sebi, vec je uneto u masu od odredjenog broja pojedinaca. • Na taj nacin, masa predstavlja zbir konvergencije misljenja istomisljenika. • Drugim recima dok je po “teoriji zaraze” ponasanje mase proizvod ljudi koji dejstvuju na odredjeni isti način, - • teorija konvergencije govori suprotno:da ljudi koji zele da dejstvuju na neki nacin idu da zajedno oforme masu.

  25. Po teoriji konvergencije • masa sam po sebi ne generise na pr: rasnu mrznju ili nasilja; • ustvari,-neprijateljstvo je nešto sto je dugo tinjalo i krčkalo se medju lokalnim stanovništvom. • Ponasanje mase izrasta iz konvergencije mišljenja medju ljudima koji su se suprotstavljali prisustvu takvih drugačijih komsija.

  26. Umesto zaključkaH OF S T A T T E R - smatra…… • da pravaregresija"the madding crowd“ (zaludjenamasa)ipaknijemoguca. • da je dezorganizacija i neuspehgrupnihstrukturamoguc, • napocetkucovecanstvastojig r u p a • svakiporedakmozedazataji, • da red proizilazisamoizreda • danasnjestrukturisanodrustvoproizišloje izporedakakoji su se stalnomenjali

  27. *********** • sto se vise vracamounazad u istorijicovecanstva, vidimodaje na početku umestointelektabilo vise afektainagona, • takodasugrupeiducistodublje u istorijusve vise bile “masa”, ali • grupaimasasusinonimi, masa u iskonskomsmislu je ipakgrupa

  28. …. naucnipristup • Dakle, • MASA U ISKONSKOM SMISLU JE IPAK GRUPA Tj. • OGRANICEN BROJ LJUDI OKUPLJENIH NA JEDAN SLABO DIFERENCIRAN NACIN U JEDNU CELINU. • GRUPA I MASA IMAJU ZAJEDNICKI MATRIX. • STO VISE SAGLEDAVAMO GRUPE od proslosti prema sadasnjosti TO POSTAJE JASNIJE DA SE GRUPA I MASA kao pojmovne odrednice ODVAJAJU I SAMOSTALNO RAZVIJAJU

  29. ….MASA..... • – je nisko organizovana skupina u kojoj postoji jedan veoma neodredjen odnos velikog broja ljudi, koji su osecajno i nagonski povezani u kolektiv. • Dakle, masa je skup afektivno i nagonski UJEDNACENIH /unisonih/uniformnih / clanova. • U masi ne postoji nikakvo diferenciranje pojedinih funkcija, izuzev funkcije vodje i uloge vodjenih

  30. ……. • M N O š T V O – • neorganizovana i slucajna skupina • u kojoj postoji neodredjeni odnos velikog broja ljudi, • kojima mozda moze biti zajednicki neki spoljni predmet zapazanja • Ljudi cekaju autobus,posmatraju udes, u tržnom centru

  31. ……… • Mnostvo se sastoji od pojedinaca koji stoje jedni pored drugih, a koji nisu medjusobno ni osecajno ni intelektualno povezani

  32. … G R U P A – je visokoorganizovanadruštvenatvorevina ,koja je sastavljenaodmalogbrojapojedinacakojistoje u uzajamnomodnosu. Grupa se sastojiodclanovamedjusobnopovezanihosecanjimairazumom, kojeclanoviispoljavajujedanzadrugog. Svakiodclanova u grupi je diferenciranivršinekufunkciju

  33. Muzafer Sheriff - (1916-1982) “tehnickadefinicija” Socijalna jedinica sastavljena od izvesnog broja pojedinaca koji su u interakciji jedni sa drugima koji poštuju : - Zajednicke motive i ciljeve; - Prihvacenu podelu radaodn. uloga, - Uspostavljeni status(socijalni rang, dominacija) u relacijama; - Prihvacene norme i vrednostisa preporukama tema znacajnih za grupu; - Razvoj prihvatljivih sancija- (nagrade i kazne), ako i/ili kad se norme postuju ili krse

  34. Sociologija grupe…. ……..bavi se pitanjem • Koja su to ubikvitarna i univerzalna socijalna i grupna ponasanja, lako vidljiva u socijalnom životu ljudi?? • ,ali koja se ne ispoljavaju tako”tehnicki” jasno kako ih je Sherif opisao u svojih pet elemenata??

  35. ..su univerzalna ponasanja kod ljudi i imaju znacenje opstih osobina Smatraju se za pozeljna ponasanja (ponekad do nivoa divljenja), Napr.: - vlasnistvo nad kucom, - zaljenje zbog gubitka , nasilje. *TeritorijalnoponašanjeI** Ponašanjedominatnostikodljudi

  36. …………….. • Teritorijalnost i dominantnost su bazicna, primarna i doboro proucena socijalna ponasanja kod mnogih zivotinja ukljucujuci ljude i dr. primate. • Te dve kategorije socijalnog ponasanja mogu se razmatrati kao evolutivno i razvojno izjednaceni i kao dubinski povezani. • Tesko je praviti observaciju jednog tog ponasanja bez komentarisanja onog drugog. • Ipak, oni se jasno razlikuju,

  37. …………. Ova socijalna ponasanja imaju specijalnu ulogu u studijama grupa: ona su nuzna prethodnica u formiranju grupa.

  38. Prepoznavanje teritorijalnog ponasanja Teritorija • je na pocetku bila identifikovana kao fizicki prostor koji moze biti oznacen kočićima od strane pojedinca ili formiranog para. • Taj prostor se potom moze braniti, ponekad sasvim snazno i energicno, a kad bude napustena od vlasnika, pojavljuju se snazne emocije i tendencije da se ona povrati. • Teritorije takodje mogu biti pod trazenjem I posedovanjem razlicitih skupina ljudi kao sto su porodice, plemena, ili nacije

  39. …………… • Ponasanje vezano za gnezdo kod ptica, • lovna teritorija kod vukova ili • vlasnistvo nad kucom kod ljudi • Državna teritorija • Mesto za sedenje na sastanku tima • “ulica” ,”kraj” • zavičaj ***

  40. …… • ne ukljucuje samo ljude- kao sto su prijatelji, supruznici, deca, - • vec i domace zivotinje, • kucne ljubimce svih vrsta i • fizicke objekte kao sto su: igracke, nakit, automobili i • …ali i golf klubovi,fudbalski,.. I dr…

  41. To takodjemozedashvaćeno i u jednomznatnosiremznačenju... ...kao sveonosto je povezanosalicnoscuilisagrupom. • Što ukljucujeineopipljivestvarikaosto je podrucjeposla, trzisneakcije, socijalnascena, kontaktiinacinkakoosobailigrupeprikazujusebe.

  42. ………… • Teritorije se snazno brane.Kada se one izgube, prodaju, budu ukradene, zarobljene ili osvojene kod ljudi to izaziva snazno osecanje gubitka, vrlo srodno depresiji ili izaziva i osecanje ljutnje, besa.

  43. Teritorijalnostje funkcionalnopovezana - sa ponasanjem opstanka, - prezivljavanja kroz trazenje hrane, - trazenje skloništa, • obezbedjenje seksa i produzenja vrste, • ali se ne radi o presudnom značenju ovih ponasanja za opstanak . • Bez obzira na univerzalno znacenje ovih socijalnih ponasanja ona nemaju vrednost prezivljavanja odn. vrednost instinkta

  44. ………… • Tokom dugog perioda evolucije, ljudska vrsta razvila je vrlo komplikovan sistem teritorijalnih ponasanja • od socijalnih relacija medju osobama , • preko posedovanja zemlje, nekretnina i fizickih objekata(pokretna imovina). • institucije

  45. …………… • Posredstvom govornog i pisanoog jezika, teritorijalno ponasanje se moze prosiriti na abstraktne i simbolicne objekte i ideje kao sto su: • religija • zakoni • skole, • vrednosne norme • posao

  46. Najociglednijiobliciljudskogteritorijalnogponasanjasu uspostavljeni na osnovu kuce • vlasnistvo nad kucom(stanom, staništem). • vlasnistvom nad mnogim objektima koji se smatraju imovinom kao sto su namestaj, automobil, odeca, golf klub itd.. • Koriscenje prisvojnih zamenica (moj, tvoj, njegov, njen,naš, njihov)je - punovazan znak teritorijalnog ponasanja prepoznatljivog kod svih

  47. Prepoznavanjedominantnogponasanja • hijerarhija • autoritet, razlike u moci , u intelektu i socijalnom rangu kod ljudi identifikovani su kroz literaturu i istoriju. • Najjednostavniji marker dominantnosti je to da je jednoj osobi odobreno i očekuje se da čini nesto sto drugoj osobi nije dopusteno.

  48. ………… • Agresijaiborbasumarkeriodsustvauspostavljenogsocijalnogredahierarhije i dominacije (to ukljucujeipolitiku). • Medjutimnekimgrupama, mozepostojatisistem u komeNEMA dominacije,- ako je grupasastavljenaodljudikoji ne zeledatrpepokusajbilokogadasteknedominacijunadrugima. • Mirnakoegzistencijaje marker postojanjastabilnogredadominacije.

  49. Ljudskabicasukreativnodefinisala, racionalizovalaiinstucionalizovalamnogeoznakedominacijeiautoriteta: .......kroz institucije • kroz uniforme, • titule, • oznake ranga, • ton govora, • oblik obracanja, • namestaj u kancelariji, • velicina bankovnog racuna, • vrsta automobila,

  50. Porodicna teritorija i dominacija • Porodica je korisna, prijateljska, bliska i edukativna socijalna struktura koja korisiti interakcijski model teritorije i dominacije * * * * * * * * * * * • U heteroseksualnoj nuklearnoj pordici, obicno postoje preegzistirajuce veze i istorija interakcija(udvaranje i sastanci) izmedju muskarca i zene pre nego sto se odluce da formiraju porodicu.emocionalno obeležavanje teritorije

More Related