Seminarski rad iz predmeta: PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA

1. Seminarski rad iz predmeta:PROJEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA Damir Starc 12772 - RUSN * Operacije upravljanja u lancima snabdevanja * Upravljanje distribucijom u lancima snabdevanja (Distribution management)

2. Operacije upravljanja u lancima snabdevanja Upravljanje lancem snabdevanja (Supply Chain Management (SCM)) је proces planiranja, realizacije i kontrole svih aktivnosti u lancu snabdevanja na najefikasniji mogući način. Lanac snabdevanja uključuje sve transfere fizičkih dobara i usluga potrebne da se roba valorizuje na tržištu tj. da dospe do krajnjeg potrošača. Jedan ciklus proizvodnje podrazumeva nabavku sirovina, njihovo pretvaranje u gotove proizvode i prodaju odnosno distribuciju tih proizvoda krajnjim potrošačima. 

3. Operacije upravljanja u lancima snabdevanja SCM softver objedinjuje veliki broj aplikacija, a do sada nijedna softverska kuća nije uspela da ih stavi u jedinstven paket, tako da se one uglavnom razdvajaju u dve grupacije : 1. Planske aplikacije za planiranje procesa, imaju za cilj povećanje efikasnosti lanca snabdevanja i smanjenje zaliha.  2. Izvršne aplikacije za izvršavanje procesa snabdevanja i služe za praćenje materijalnih i finansijskih tokova u sistemu.

4. Operacije upravljanja u lancima snabdevanja Lanac se sastoji od 5 ključnih aktivnosti :1. Planiranje – podrazumeva strateško definisanje načina upravljanja resursima koji su neophodni za zadovoljavanje potreba kupaca. 2. Nabavka – podrazumeva odabir dobavljača, sa kojim se razvijaju modeli određivanja cena porudžbina i uslova plaćanja, kao i sistem mera za unapređenje i poboljšanje međusobnih odnosa. 3. Proizvodnja - podrazumeva aktivnosti proizvodnje, testiranja, pakovanja i pripreme proizvoda za isporuku, kao razvoj sistema mera za nivo kvaliteta proizvoda, produktivnost rada i obima proizvodnje. 4. Isporuka – podrazumeva logistiku, razvoj mreže skladišta, odabir načina transporta i distribucije i uspostavljanje sistema naplate potraživanja. 5. Vraćanje – podrazumeva aktivosti organizovanja mreže za prijem reklamiranih proizvoda, brigu o potrošačima koji su imali problema sa isporučenim proizvodima. 

5. Operacije upravljanja u lancima snabdevanja Ciljevi automatizacije lanca snabdevanja :- Smanjenje troškova nabavke - Povećanje profita po jedinici dodatnog proizvoda - Povećanje kapaciteta proizvodnje na svim nivoima - Veći povrat na ulaganje Ciljevi automatizacije lanca snabdevanja u delu korišćenja informacija :- Prikupljanje inforamcija o svim proizvodima od proizvodnje do mesta prodaje - Uvid u sve relavantne informacije za sve ušesnike lanca snabdevanja - Pristup bilo kojem podatku u sistemu sa jednog mesta - Analiza, planiranje aktivnosti i razmena zasnovana na informacijama iz celog lanca snabdevanja

6. Operacije upravljanja u lancima snabdevanja Zadaci lanca snabdevanja :- Bolja kontrola dobavljača i izbor dobavljača sa najboljim cenama i kvalitetom.  - Smanjenje troškova i uštede pri nabavkama, putem povećanja produktivnosti i smanjenja troškova personala u nabavci i smanjenja zavisnosti od brojnih papirnih dokumenata. - Bolje izveštavanje i dokumentovanje, veća tačnost ispunjavanja porudžbina i eleminisanje pojava nedokumentovanih nabavki.  - Veća brzina pri radu ljudi zaposlenih u nabavci, jer automatizuju brojne rutinske poslove u nabavci i eleminišu suvišne poslove.  Poboljšanje lanca snabdevanja je stalni cilj organizacije. Pronaći način zadovoljenja rastućih potreba potrošača, a pri tome ne povećati cene. Da bi se ovaj cilj postigao neophodno je odrediti najslabije karike u lancu, potom razumeti potrebe potrošača, odrediti ciljeve poboljšanja i iste što brže implementirati. 

7. Operacije upravljanja u lancima snabdevanja Upravljanje odnosima sa kupcima Upravljanje odnosima sa kupcima je strategija koja se koristi da bi se naučilo više o potrebama kupaca i njihovom ponašanju i na taj način razvili međusobno čvršći odnosi.  Upravljanje odnosom sa kupcem čine četiri procesa: indentifikacija kupca, diferencija kupca prema potrebama i njihovoj vrednosti za organizaciju, efikasna i efektivna interakcija međusobnih odnosa i kastamizacija proizvoda i usluga koje se nude kupcima. Upravljanje odnosom sa kupcem je i odnos kojim se dobija mnoštvo informacija o kupcima, prodaji, uspešnosti i odgovornosti marketinga, tržišnim trendovima i dr.

8. Operacije upravljanja u lancima snabdevanja Resursi - Materijali: Materijali obuhvataju dobra koja se troše u sistemu, dobra koja su transformisana od strane sistema i gotova dobra spremna za prodaju. Sredstva kao sto su gorivo, voda, elektročna energija i gas su takođe materijali. Pod transformacijom se podrazumeva menjanje oblika, forma kombinacije materijala koja ima krajnji cilj generisanja izlaza (produkta).  - Mašine/Oprema: pogoni, oprema, alati, vozila, skladišni prostori pristupačni operativnom sistemu.  -Infomacioni sistemi: Podrazumevaju protok infromacija unutar organizacije, između dobavljača, kupaca i deoničara van organizacije. Jedan informacioni sistem obuhvata sve vidove komunikacija, dakle referate, novine, brošure, radio, televiziju itd.  - Radna snaga: pod ovim terminom se ne misli samo na broj ljudi zaposlenih u operativnom sistemu, već podrazumeva i njihovo znanje i nivo stručnosti.  - Nekretnine: obuhvataju vlastite ili iznajmljene kancelarije, skladišta, fabrike, stovarišta, parking mesta itd.

9. Operacije upravljanja u lancima snabdevanja Sve navedeno predstavlja glavne stvari u koje organizacija ulaže svoj novac. Postoje dve vrste ulaznih komponenata:- Materijalne - Nematerijalne Materijalni ulazi su vidljivi i mogu se dodirnuti, a njihov iznos se može kvantitativno predstaviti. Sa druge strane postoje i nematerijalni ulazi koji nisu vidljivi a ne mogu se ni dodirnuti (znanje-intelektualni kapital, obrazovanje Itd.). Važno je napomenuti da novac ne pripada resursima, on se samo koristi za njihovu kupovinu. Vreme takođe ne pripada resursima. Kao i novac, koristi se pri merenju efikasne upotrebe resursa ili performanse (brzina isporuke, početno i krajnje vreme itd.).

10. Operacije upravljanja u lancima snabdevanja Strukture sistemaU razmatranju struktura sistema koristićemo sledeće simbole: O = transformacija procesa kombinacijom resursa V = „skladište“ ulaznih resursa i izlaznih zaliha, ili „red čekanja“ mušterija koje cekaju da uđu u sistem → = putanja resursa kroz sistem C = mušterija (customer) 

11. Operacije upravljanja u lancima snabdevanja Strukture usluga i/ili transporta- Mušterija ne čeka na usluguŠto se tiče ove strukture strategija je takva da mušterija uvek ima dovoljno svih resursa pri ruci kako nikad ne bi morala da čeka da bi ušla u sistem. Primer: - Ambulanta ili vatrogasna služba.

12. Operacije upravljanja u lancima snabdevanja Mušterija čeka svoj redOva struktura se odnosi na efikasno korišćenje resursa, a od kupaca se očekuje da sačekaju određeno vreme kako bi ušli u sistem.Primeri: - Mušterija čeka u red za dobijanje usluge (kasa u samoposluzi). - Mušterija zakazuje sastanak za kosultovanje sa specijalistom (advokat, doktor).

13. Upravljanje distribucijom u lancima snabdevanja (Distribution management) Lanac nabavke se može posmatrati kao skup preduzeća kroz koja se kreće određeni proizvod na putu ka krajnjem kupcu. On pokriva celokupan fizički prosec, počev od nabavke sirovina, preko svih faza procesa proizvodnje određenog proizvoda, njegovog skladištenja, distribucije i prodaje krajnjem kupcu. Upravljanje lancem nabavke se može posmatrati kao upravljanje svim aktivnostima koje imaju za cilj stvaranje zadovoljstva kod krajnjeg kupca tj. fizičko kretanje i prenos robe i usluga prema korisnicima. Sprecifikacija i vreme isporuke se zajedno opisuju frazom „na vreme i u potpunosti“, i direktni su rezultat upravljanja raspodelom. Ta fraza najbolje i opisuje zadatak upravljanja raspodelom.

14. Upravljanje distribucijom u lancima snabdevanja (Distribution management) Strategijsko upravljanje lancem nabavke (povezivanje dobavljača i kupca pregovaranjem). Operativno upravljanje lancem nabavke (predstavlja kontinualno planiranje, razvoj, kontrolu, informisanje i praćenje akcija u okviru i između lanca nabavke u cilju ostvarivanja integrisanog procesa nabavke koji dovodi do realizacije strategijskih ciljeva). 

15. Upravljanje distribucijom u lancima snabdevanja (Distribution management) Za proizvođače ili brz prenos potrošačke robe je važno da strategija distribucije treba da razmotri mogućnosti i za sadašnje i buduće poslovanje kroz odgovarajuću kombinaciju kanala distribucije. Na ovom primeru fabrike je prikazan kanal distribucije:• ditributer;• veleprodaja;• supermarket;• korinik (direktno).

16. Upravljanje distribucijom u lancima snabdevanja (Distribution management) Izbor strategije zavisi od cene distribucije i mora biti usklađen sa poslovnim procenama i budućim mogućnostima. Kanali distribucije su određeni fazama koje su potrebne za dostavu proizvoda ili usluga. Kada se sastoji od jedne faze onda organizacija ima veću kontrolu i uticaj na taj kanal distribucije (direktna dostava). Međutim, ako postoji više faza sa posrednicima između organizacije i potrošača, onda svaki posrednik ima uticaj na određenim odlukama kao što su čuvanje zaliha, nivo usluge i pokrivenost tržišta.

17. Upravljanje distribucijom u lancima snabdevanja (Distribution management) Kanali distribucije mogu da se podele i na: • direktne kanale,• indirektne kanale,• dualne sisteme.

18. Upravljanje distribucijom u lancima snabdevanja (Distribution management) Direktni kanali označavaji direktnu vezu proizvođača i maloprodaje, gde fizički tok robe nije posredovan skladištima ni proizvođača ni trgovca. Korišćenje direktnih kanala podrazumeva obezbeđenje veoma brzog transporta i elektronske obrade porudžbina. Karakteristični primeri su vagonske pošiljke, i isporuka robe poštom. Korišćenje direktnih kanala po pravilu vodi ka snižavanju troškova držanja zaliha i povećanju troškova transporta.

19. Upravljanje distribucijom u lancima snabdevanja (Distribution management) Indirektni kanali podrazumevaju držanje robe u jednom ili većem broju posredničkih skladišta i prolaz robe kroz ta skladišta. Uobičajeni razlozi za ovaj tip distribucije su razbijanje pošiljki na veći broj manjih (namenjenih različitim kupcima) i konsolidacija manjih isporuka u veće. Osim toga, ovaj sistem omogućava približavanje zaliha krajnjim potrošačima. Korišćenje ovakvih kanala uglavnom vodi ka povećanju troškova zaliha, ali i smanjenju transportnih troškova.

20. Upravljanje distribucijom u lancima snabdevanja (Distribution management) Dualni kanali Praksa pokazuje da se retko koristi isključivo jedan od prethodna dva tipa distribucije, već se oni kombinuju. I proizvođači i trgovci najčešće rade sa više vrsta robe, pa je za neke efikasniji direktni, a za druge indirektan sistem.

21. Upravljanje distribucijom u lancima snabdevanja (Distribution management) Pareto dijagram Pareto analiza je razvijena kao dijagramska metoda za grupisanje uzroka problema prema njihovom relativnom značaju. Predstavlja postupak odabiranja prioritetnih problema za rešavanje.  Jedan od dobrih i jednostavnih načina za diferencijaciju najvažnijih problema od ostalih, jeste primena ABC metode.

22. Upravljanje distribucijom u lancima snabdevanja (Distribution management) Osnovne faze u izradi Pareto (ABC) dijagrama 1. Uočava se problem koji je potrebno analizirati.2. Sakupljaju se podaci kod kojih treba svakoj promenljivoj pridružiti odgovarajuću vrednost funkcije.3. Formiraju se tabele u kojima će biti predstavljene promenljive i brojčane vrednosti funkcije.4. Formira se ABC dijagram na osnovu podataka iz tabele.5. Crta se paretova kriva u ABC dijagramu. Kriva polazi iz koordinatnog početka.6. Na desnoj strani dijagrama se ordinata deli u procentima.7. Povlače se horizontalne linije na nivoima 80% i 95% u dijagramu. Na mestima preseka sa Paretovom krivom, povlače se vertikalne linije do x-ose koje će predstavljati polja A, B i C.

23. Upravljanje distribucijom u lancima snabdevanja (Distribution management) Na primeru je prikazana potrošačka aktivnost (Activity-Based Costing) kojom će se pokušati utvrditi klijenti koji donose najveći prihod. Teorijski, 20 procenata potrošača povećava potrošnju za 80 procenata. ABC analiza ide i korak dalje, tako što potrošače deli u tri grupe. * U prvoj grupi se nalazi top 5% * zatim u sledećoj je 15% * i u poslednjoj je 80% potrošača.