Psihologija grupe

1. Psihologija grupe

2. Covek je socijalno bice = on je clan... Velikih dru�tvenih grupa (klase, rase, nacije, dr�ave) Malih grupa (porodica, vr�njaci, klubovi, radne grupe, politicke grupe)

3. Ukljucenost u grupe zadovoljava dve vrste potreba: potrebe za ocuvanjem egzistencije potrebe za dru�tvom

4. Tri razloga psiholo�kog proucavanja grupa: Da bi se bolje shvatili problemi i aktivnosti razlicitih grupa kojima se bave i druge dru�tvene nauke Pripadnost grupama utice ne samo na trenutno pona�anje vec i na razvoj pojedinca i njegovih karakteristika (socijalizacija) U toku funkcionisanja grupa javljaju se va�ni psiholo�ki fenomeni koje ne nalazimo proucavajuci pojedinacne jedinke (moc, konformizam...)

5. Pojam grupe Zvonarevic: Razliciti skupovi ljudi mogu se analizirati na osnovu tri bitna kriterijuma: Kriterijum prostorne blizine (agregat) Kriterijum slicnosti (kategorija ili klasa) Kriterijum �psiholo�ke blizine� (grupa)

6. Agregat Fizicka blizina �na odredenom prostoru nalazi se veci broj pojedinaca Medu njima ne (mora da) postoji slicnost Medu njima (pod normalnim okolnostima) ne postoji nikakva interakcija

7. Kategorija ili klasa Skup ljudi koji imaju jednu ili vi�e zajednickih osobina Ne postoji interakcija niti fizicka blizina vec samo slicnost

8. Razlika izmedu agregata, kategorija i grupa Agregati i kategorije = odredeni oblici ljudskih skupina koji pod odredenim uslovima mogu postati grupe, ali nisu grupe po sebi Za razliku od agregata i kategorija � grupe karakteri�e kriterijum psiholo�ke blizine (nije samo puka skupina pojedinaca)

9. Mehanizmi psihosocijalne interakcije  �Svi psiholo�ki i psihosocijalni nacini na koji clanovi iste grupe ljudi vr�e uticaj jedni na druge, ili grupa na svoje clanove, ili jedna grupa na drugu grupu� Medusobno delovanje ljudi koji su clanovi iste grupe mo�e biti zasnovano: Na prostornoj blizini (masa) Na psiholo�koj blizini (nacija)

10. Posredna ili neposredna interakcija Grupa je skupina pojedinaca medu kojima postoji odredena interakcija zbog koje se pona�anje i aktivnost svakog pojedinacnog clana menja zbog prisustva ostalih pripadnika grupe Ta prisutnost ne mora uvek da bude fizicka, vec mo�e biti samo psiholo�ka (svest o pripadnosti)

11. �ta podrazumevamo pod grupom?(kriterijum psiholo�ke blizine) pojedinci se nalaze u neposrednoj ili posrednoj interakciji stabilizovanost odnosa (struktura) svest o pripadni�tvu zajednicke norme va�nost ostalih za pojedinca zajednicki interesi i vrednosti odredena identifikacija sa skupinom skupina je funkcionalna za pojedinca (osnova za identitet i instrumentalna za zadovoljenje ciljeva)

12. Pojam grupe (kriterijum psiholo�ke blizine) Neki autori pri odredivanju pojma grupe vi�e nagla�avaju interakciju, a drugi funkcionalnost (osnova identiteta, ostvarenje ciljeva, zadovoljenje potreba)

13. �Da li je grupa �stvarna�? Klasicna pitanja: Da li postoji psiholo�ka razlika izmedu individualnog pona�anja, odnosno pona�anja ljudi u interpersonalnim odnosima i njihovog pona�anja kao clanova kolektiviteta (grupnog pona�anja)? Da li je grupa ne�to �to je kvalitativno drugacije i "vi�e" od zbira pojedinaca koji je sacinjavaju? �ta znaci grupa uop�te u psiholo�kom smislu?

14. Dva ekstremna pristupa u istoriji socijalne psihologije grupa: 1. Reifikacija grupe �� grupa kao ekstra-psiholo�ki entitet (�grupni um�, �kolektivno nesvesno�, �mentalno jedinstvo mase�...) Predstavnici: Le Bon, Mek Dugal Osnovna postavka: metafizicki pojam grupnog uma koji je ne�to i nadindividualno i nadgrupno 2. Individualisticka postavka - grupe nemaju sopstvenu realnost, to su samo konvencionalni nazivi kojima se oznacava sveukupno pona�anje nekog skupa pojedinaca Predstavnici: Flojd Olport (1924) Osnovna postavka: "nema psihologije grupa koje u osnovi i u potpunosti nije psihologija pojedinca", pojedinac predstavlja jedinu psiholo�ku realnost, a grupa je tek pojmovni konstrukt

15. Teorijske primedbe "individualizmu" u socijalnoj psihologiji (Tajfel (1981): Dominantne teorije u savremenoj socijalnoj psihologiji nisu socijalno-psiholo�ke Poricu psiholo�ku realnost grupe Pogre�no shvataju grupne procese kao ne�to �to je suprotstavljeno individualnoj racionalnosti Pojedinca izoluju iz socijalne realnosti stvarajuci tako teorije koje je te�ko osmisliti u socijalnom kontekstu

16. Savremeni pristup 3. Kognitivisticki (Ge�taltisticki) pristup - fenomenolo�ke teorije grupe � shvatanje koje priznaje primarnu realnost i individue i grupe kao dva stalna pola svih socijalnih procesa Predstavnici: �erif i A�, Turner, Tajfel Osnovne postavke: Ne odbacujuci ideju da je pojedinac osnovni "nosilac" psiholo�kih procesa, oni su smatrali da i grupa ima osobenu "fenomenolo�ku realnost": �Grupa je vi�e od svojih delova�

17. Osnovno pitanje: �Pod kojim uslovima neki skup pojedinaca psiholo�ki postaje grupa? imaju osecanje da jesu grupa i da delaju kao clanovi grupe psiholo�ki prihvataju svoje pripadni�tvo grupi�?

18. Tri osnovna modela psiholo�kog nastanka grupe: Model instinkta gomile i �grupnog uma� Model Ge�talta i fenomenolo�ke realnosti grupe Model socijalne identifikacije

19. Model instinkta gomile i �grupnog uma� (U neeksperimentaloj socijalnoj psihologiji 19. i poc. 20. veka) Le Bon �Psihologija gomile� =istra�ivao mentalne i emocionalne osobenosti velikih nestrukturiranih grupa koje su nadredene svesti i osecanjima pojedinca Mek Dugal � urodeni �gregarni motiv� = grupno pona�anje se razlikuje od individualnog jer interakcija ljudi u grupi rada �grupni um� koji postoji nezavisno i kvalitativno se razlikuje od osobina pojedinaca koji cine grupu (metafizicki um, ekstrapsiholo�ki entitet) Frojd � psihodinamicka analiza pona�anja gomile = pona�anje ljudi u masi posledica oslobadanja agresivnih instinktivnih ID-impulsa

20. Model Ge�talta i fenomenolo�ke realnosti grupe  �erif, A� (pod uticajem Ge�talt psihologije): = I grupa ima osobenu �psiholo�ku� realnost � ne mo�e se svesti na sumu svojih delova clanovi grupe ne vide sebe kao pojedince vec kao deo celine ili sistema �to utice na njihovo pona�anje Odnos pojedinca i grupe = odnos dela i celine Grupno pona�anje = proizvod �psiholo�kog polja� (slicne predstave koje obuhvataju druge i njihove medusobne odnose kao clanova grupe)

21. Dva mehanizma psiholo�kog formiranja grupe Princip funkcionalne meduzavisnosti Pojedinci zavise jedan od drugog u procesu grupnog zadovoljavanja potreba Princip socijalne kohezije (privlacnost) Posledica grupnog zadovoljavanja potreba stvara i psiholo�ku vezanost za grupu: medu clanovima grupe razvijaju se emotivne veze

22. Model socijalne identifikacije(Tajfel, Turner) Centralni pojam psiholo�ke teorije socijalne grupe Socijalni identitet - pojam koji povezuje pojedincevu predstavu o sebi (self-koncept) sa osecanjem grupne lojalnosti i grupnim pona�anjem

23. Pojam o sebi (self-concept) - sadr�i dva osnovna podsistema: licni identitet - kako pojedinac sam sebe opisuje kao posebnu i od svih drugih razlicitu osobu (crte licnosti, interesovanja, fizicke,intelektualne osobine) socijalni identitet � svest pojedinca o sebi koje proistica iz njegove pripadnosti razlicitim socijalnim kategorijama kao �to su nacija, klasa, rasa, pol i sl. predstavlja sumu razlicitih socijalnih identifikacija 

24. Grupa kao psiholo�ki proces Kontinuum Personalni pol Grupni pol Pojam o sebi Licni identitet Socijalni identitet Opa�anje pojedinaca Idiosinkraticko Stereotipno Socijalno pona�anje Meduindividualno Medu i unutargrupno

25. Osnovne postavke Ljudi pripadaju mnogim razlicitim kategorijama i stoga potencijalno imaju pred sobom "repertoar" mnogih identiteta U razlicitim situacijama neki od ovih identiteta mogu postati za pojedinca znacajniji odnosno manje znacajni u zavisnosti od toga, on ce sebe opa�ati i do�ivljavati prvenstveno ili iskljucivo kao posebnu i osobenu jedinku, ili, pak, samo kao pripadnika odredene socijalne kategorije Ukoliko socijalni identitet postane sredi�te predstave o sebi pona�anje postaje kvalitativno drugacije i predstavlja grupno pona�anje

26. "Princip socijalne identifikacije" zajednicka socijalna identifikacija, a ne interpersonalna meduzavisnost i privlacnost jeste osnovni proces na kome se grupa � psiholo�ki -zasniva Ono �to stvara grupu nije privlacnost pojedinaca kao pojedinaca, vec medusobna privlacnost pojedinaca kao clanova iste grupe Ako se pripadnost nekoj grupi pozitivno ocenjuje, pojedinac i sebe vidi u pozitivnom svetlu i to jaca njegovu identifikaciju sa grupom

27. Vrste grupa Publika Masa ili gomila

28. Rot: Osnovna podela grupa prema strukturiranosti = organizovanosti u funkcionisanju Nestruktuirane (grupe u �irem smislu) Strukturirane (grupe u u�em smislu) Struktura: organizovanost u funkcionisanju

29. Vrste grupa (Rot) Nestruktuirane Publika, agregat, ili mno�tvo Masa ili gomila Socijalni pokreti Struktuirane Male grupe Organizacije Velike dru�tvene grupe

30. Tri odlike koje karakteri�u sve grupe (struktuirane i nestruktuirane) Grupu cini odreden broj osoba Postoji neka vrsta povezanosti medu njima (usmerenost interesa ka istom sadr�aju ili bar privremeno isti cilj) Uticaj clanova jednih na druge - interakcija (slabija ili jaca) Psiholo�ka identifikacija sa grupom

31. Struktuirane grupe isti i zajednicki cilj ostvaruju ga medusobno povezanom i uskladenom aktivno�cu svaki clan (ili podgrupa) ima svoje mesto i ulogu

32. Struktuirane grupe (grupe u u�em smislu) : Male grupe � brojem ogranicene (gore navedene karakteristike najvi�e dolaze do izra�aja) Organizacije � slo�ene strukturirane skupine koje se sastoje od vi�e manjih struktruiranih grupa Velike dru�tvene grupe � znacajne za dru�tveni �ivot (klasa, nacija, dr�ava, regionalna zajednica (gore navedene karakteristike najmanje dolaze do izra�aja)

33. Nestruktuirane grupe (grupe u �irem smislu) ne zasnivaju se na stabilnoj i trajnoj psiholo�koj osnovi (bliskost, identifikacija, uzajamna va�nost clanova)... ili na formalnoj osnovi (organizacija, porodica) ...vec na agregatu: na cinjenici da se veci broj ljudi nalazi na istom mestu u isto vreme

34. Agregat ili mno�tvoosnova za nestruktuirane grupe Ljudi okupljeni na nekom prostoru koji imaju delimicno slican ili isti cilj ali ne preduzimaju nikakvu zajednicku akciju u kojoj bi svaki clan imao svoje mesto i svoj zadatak U najvecoj meri nestruktuirana grupa

35. Neki agregat mo�e da poprimi razlicite vrste grupisanja zavisno od... intenziteta medusobnih interakcija nivoa emocionalne ukljucenosti nivoa aktivnosti

36. Brown (1954) sistematizacija nestruktuiranih grupa Gomila agresivna panicna ekspresivna linc podr�ka rulja protest pogrom Publika slucajna namerna rekreacijska informacijska

37. Po stepenu nestrukturiranosti razlikuju se: Masa ili gomila Publika Socijalni pokreti � prelazni oblik

38. Publika Slucajna publika Namerna publika Primarna Sekundarna

39. Masa ili gomila okupljenost na jednom prostoru usmerenost pa�nje ka nekom dogadaju veci stepen emotivne anga�ovanosti i interakcije neorganizovana aktivnost nepostojanje podele na uloge i polo�aje

40. Socijalni pokreti Spontano nastali skupovi ljudi ciji clanovi imaju slicna uverenja i ciljeve

41. Masa Zvonarevic, 1981: �Kada smo u velikoj skupini a pona�amo se u skladu sa dru�tvenim normama, zvace nas �narod� a ako se u istoj takvoj skupini pona�amo protiv tih normi, nazvace nas �masom�.

42. Objektivne karakteristike mase Velicina (broj ljudi) Gustoca (odnos broja ljudi i prostora)

43. Psiholo�ke karakteristike mase (Le Bon, Moscovici)- elitisticko shvatanje- Niveliranje individualnih razlika i op�ta homogenost pona�anja (gubitak individualnosti) Intelektualna inferiornost (neprihvatanje cinjenica) Promene u emocionalnom reagovanju-ekstremnost Povecan osecaj moci Opcinjenost voljom vode Osecaj anonimnosti (pa i neka�njivosti) Spremnost na nasilje i destrukciju (impulsivnost)

44. Masa � prelazni oblik iz publike u gomilu Dva shvatanja: a. veliki broj ljudi na odredenom prostoru (genericki pojam) b. izjednacava se masa i gomila Masovno okupljanje ljudi utice na njihovo pona�anje: - usmerenost pa�nje - emocionalna napetost i interakcija

45. Gomila � masa u pokretu brojne interakcije visoka emocionalnost akciono usmerena (nekriticnost) pona�anje koje odstupa od normativnog

46. Agresivna gomila Rulja (ru�i sve pred sobom, posebno ako je suocena sa preprekom) Linc (usmerena na konkretnu osobu optu�ujuci je za neku krivicu) Pogrom (usmerena na pripadnike neke posebne grupe ili kategorije ljudi ne razlikujuci individualnu krivicu; manje specificni u izboru �rtve)

47. Ekspresivna gomila manifestuje svoje ideje, stavove protestuje protiv neceg razdragana gomila (proslave) Karakteristike: dominacija emocija, odstupanje od uobicajenog pona�anja, oslabljena kontrola impulsa, napu�tanje socijalnih konvencija, razuzdanost

48. Panicna gomila Opasnost za sve � izlaz samo za neke Brani se ili be�i pred necim (svest o opasnosti dolazi iznenada) Sna�na emocionalna napetost (�panicni strah�) Umanjene mentalne sposobnosti (impulsivno reagovanje) Mentalna zaraza (�irenje panike sugestijom i imitacijom) Velika nekorisna aktivnost Dezorganizacija pona�anja (suprotno normama) Sebicnost i bezobzirnost prema drugima

49. Mintz, 1951 Panika vi�e rezultat nestanka kooperativnog pona�anja nego opa�anja percepcije i straha Prestanak saradnje dovodi do konflikta vitalnih interesa medu ucesnicima � �ili tvoj �ivot ili moj�

50. Akvizitivna gomila (grabe�) Potrebe op�te a nema dovoljno za sve

51. Psihosicijalne epidemije pojave traju dovoljno dugo i �ire se dovoljno daleko da opravdavaju naziv epidemija Flagelantska psihoepidemija - ogromne povorke i procesije ljudi, obuzete strahom i nekom cudnom gri�om savesti, kretale su se polugole ili gole ulicama evropskih gradova i sela, tra�eci u bicvanju sopstvenog tela �spas du�e� i �mesto u raju� (1260-1348). �Lov na ve�tice� � Tipicna teorija societalne atribucije (pripisivanja odgovornosti). �Teorija zavere� � su�tina u tome da se sva zla ovog sveta mogu pripisati mahinacijama manje grupe ljudi koje je moguce identifikovati i njihovim �odstranjenjem� iskoreniti zlo (od 1488 do kraja 17. veka). Zlatna groznica � u Kaliforniji i na Aljasci (1848). Tulipomanija � u Holandiji � potra�nja za lalama: svi su pocli da ula�u sve �to su imali u gajenje lala (1634).

52. Pomodni hirovi i ludosti Hir � vrlo kratkotrajna moda znatno manji broj ljudi obuhvata nego moda modna ludost - trajniji i obuhvatniji hir koji je bizarniji, stimulativan � prava mentalna epidemija.