Download
poslovanje u digitalnoj ekonomiji n.
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
Poslovanje u digitalnoj ekonomiji PowerPoint Presentation
Download Presentation
Poslovanje u digitalnoj ekonomiji

Poslovanje u digitalnoj ekonomiji

169 Vues Download Presentation
Télécharger la présentation

Poslovanje u digitalnoj ekonomiji

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

  1. Poslovanje u digitalnoj ekonomiji Doc. dr Angelina Njeguš Pritisci na poslovanje organizacije Poslovanje u digitalnoj ekonomiji Šta sve nudi Internet World Wide Web Web tehnologije

  2. “Pritisci” na poslovanje organizacije • Poslovno okruženje je kombinacija socijalnih, pravnih, ekonomskih, fizičkih i političkih faktora koji utiču na aktivnosti poslovanja. • Značajne promene u bilo kojim od ovih faktora dovodi do stvaranja poslovnog “pritiska” na organizaciju. • Postoje tri tipa poslovnog pritiska sa kojima se organizacija suočava i to pritisci tržišta, tehnologije i društva: Tržišni pritisak: • Globalna ekonomija i jaka konkurencija • Promena prirode radne snage • Moćni klijenti. Tehnološki pritisak: • Tehnološke inovacije i zastarelost • Suviše informacija. Socijalni pritisak: • Regulacija (Statuti, uređenje, propisi) Vlade • Trošenje na socijalne programe • Zaštita od terorističkih napada • Etnička pitanja.

  3. Poslovanje u digitalnoj ekonomiji • Turizam čini najveći deo svetske industrije i nastavlja intenzivno da se širi. • Prema istraživanju Svetskog Saveta za putovanja i turizam (World Travel and Tourism Council – WTTC) turizam doprinosi 10% globalnom GDP i zapošljava oko 200 miliona ljudi. • Turizam i IT (Information Technologies) obezbeđuju moćne alate za ekonomski rast, strategijske mogućnosti, razvoj jednakosti širom sveta i dr. • IT podstiče globalizaciju i geografsku i operativnu ekspanziju turizma. • IT uopšte povećava sposobnost organizacije da upravlja sopstvenim resursima, povećava produktivnost, razvija partnerstvo sa svojim klijentima, dobavljačima, javnim organizacijama, interesnim grupama itd, jednom rečju stakeholders-ima. • IT omogućava organizacijama da koordiniraju svoje aktivnosti regionalno, nacionalno i globalno i da se geografski rašire. • IT podstiče razvoj i održava kokurentnu prednost organizacije. • Konstante inovacije u hardveru, softveru, mrežnom računarstvu omogućavaju dinamičkim organizacijama da efikasno i efektivno odgovaraju na zahteve svojih stakeholders-a i na taj način sebi obezbeđuju dugoročniji prosperitet.

  4. Poslovanje u digitalnoj ekonomiji • Digitalna ekonomija je ekonomija zasnovana na digitalnim tehnologijama uključujući komunikacione mreže (Internet, Intranet i extranet), računare, softvere i drugu tehnologiju. • Na Zapadu u poslednjih nekoliko godina popularno je koristiti termine koji počinju sa slovom e (electronic – elektronsko), a koje podrazumevaju različite nove tehnike i tehnologije poslovanja na Internetu. • E-poslovanje (engl.e-business) podrazumevaelektronsko upravljanje poslovnim funkcijama (npr., kupovina i prodaja roba i usluga, opsluživanje klijenata, saradnja sa poslovnim partnerima). • Tendencije e-poslovanja su pre svega povećana brzina promene u poslovanju, smanjenje značaja udaljenosti kao parametra u poslovanju, smanjenje vremenskih disproporcija, veština upravljanja, značajne promene odnosa od prodavca ka kupcu, globalizacija tržišta, otvorenost sistema, interdisciplinarnost, zaštita intelektualne svojine itd. • Infrastruktura za e-business je tzv. mrežno računarstvo (engl. Network Computing), koji povezuje računare i druge elektronske uređaje putem telekomunikacionih mreža. Ovi računari mogu biti povezani na globalno mrežno okruženje, poznato kao Internet, ili povezani lokalno unutar organizacije, tzv. Intranet. Mnoge kompanije povezuju svoj Intranet sa nekim od poslovnih partnera putem mreže koja se zove Extranet.

  5. Savremeni menadžer • Moderno poslovno okruženje zahteva i novi tip menadžera koji kombinuje menadžerske veštine sa ekspertizom u oblasti IT-a. Takav menadžer treba da: • definiše strategiju IS bilo za radnu grupu, odeljenje ili kompaniju; • identifikuje potencijalnu potrebu za IS kako bi poboljšao performanse kompanije; • izabere i nabavi novi IS od odgovarajućih vendora; • nadgleda razvoj i implementaciju novih sistema; • upravlja IS kako bi se obezbedila efektivnost u pružanju kvalitetne informacije krajnjim korisnicima.

  6. Šta sve nudi Internet? • Internet je globalna mreža računara/računarskih mreža koji komuniciraju i razmenjuju podatke putem TCP/IP protokola obezbeđujući nekoliko usluga tzv. Web servisa. • Protokoli su pravila i tehničke procedure koje upravljaju komunikacijom i saradnjom umreženih računara. • TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) protokol omogućava komunikaciju između računara na kojima su instalirani različiti operativni sistemi. • Servisi Interneta se mogu grupisati: • Osnovni servisi (e-mail, FTP, Telnet i dr.) • Javni servisi (News, IRC, WWW i dr.) • Servisi za pretraživanje (Searchalot, Google, AOL-Netfind, WAIS i dr.) • Sigurnosni servisi (PGP(Pretty Good Privacy), SSH (Secure Shell) i dr.) • Sistemski servisi (Ping, X-windows i dr.)

  7. World Wide Web - WWW • World Wide Web ili kraće Web je termin koji se koristi da opiše međupovezanu kolekciju hipertekstualnih dokumenata i multimedijalnog sadržaja dostupnih na Internetu. • Pomoću teksta, grafike, multimedije i povezanih datoteka, WWW formira džinovsku mrežu lako dostupnih podataka. • Web omogućava da “skočite” sa strane na stranu na Web mreži. • Web strane se čuvaju na Web serverima koji predstavlja računar povezan na Internet i u stanju je da ispunjava zahteve koji mu se upute na posebnom jeziku komunikacije, po imenu HTTP (HyperText Transfer Protocol).

  8. Komunikacija klijenta i Web servera • Kada korisnik želi da pogleda Web stranicu, softver mora prvo da konsultuje DNS (Domain Name System) koji pretvara niz karaktera u Internet adresu. • Browser otvara TCP vezu ka server mašini i šalje zahtev za stranicom. • Transfer Web stranice zahteva akcije na nekoliko različitih nivoa istovremeno: • IP: Na Internet nivou, paketi se primaju i prenose onda kada se zahteva Web stranica. Jedini relevantni faktor je Internet adresa u paketima. • TCP: TCP softver uzima jedinicu podataka i prebacuje je preko Interneta kao seriju paketa. • HTTP: analizira sadržaj zahteva, razume format i značenje ovih zahteva i na osnovu toga traži odgovarajuću Web stranicu. Zatim se vrši transfer Web stranice. • HTML: jezik u kome se definišu Web stranice (kako slika na ekranu treba da izgleda).

  9. Struktura Web prezentacije • Kolekcija međusobno povezanih Web strana se naziva Web sajtom. • Svaka Web strana, uključujući Home Page ima jedinstvenu adresu koja se zove “univerzalni resurs lokator” (Universal Resource Locator – URL). • URL daje tip usluge koja se koristi i putanju do fajla koji se traži. Opšti format adrese je tip://host.domen/putanja/ime_fajla. • Prvi deo URL (http) odgovara određenom protokolu koji se koristi. Drugi deo odgovara domain name ili DNS adresi, koja se prevodi u numeričku IP adresu kada se da zahtev za prenosom podataka. Informacija desno od domain name-a (/tutorial/default.html) je staza do izvora i uključuje naziv i tip fajla koji se želi prikazati ili preuzeti.

  10. Korišćenje klijent tehnologija • Da bi pristupili informacijama na Webu možete koristiti Web browser-e, Internet protokole i newsgroup-e. • Web browseri omogućavaju pretragu Interneta, slanje i primanje e-mail poruka, prikazivanje Internet sadržaja i dr. Mogu se koristiti dva metoda za pristup informacijama na Webu i to search engines ili portali: • Search engines – alati za pronalaženje specifičnih informacija na Webu. • Portal – je Web sajt koji nudi širok niz resursa i servisa, kao što su email messages, forumi, vesti, chat-ovanje, search i online sajtovi za kupovinu. Korišćenje portala je lakše od searchengine-a zato što su informacije sortirane i unapred uređene (popularni portali su MSN, Yahoo, AOL i drugi primeri kao što su portali zabave, portali investicija, sportski portali itd.) • Newsreaders omogućavaju pristup i pridruživanje online diskusionim grupama. • Postoji mnogo Internet protokola, kao što su HTTP, HTTPS (Secure), FTP, NNTP (Network News Transfer Protocol), SMTP i dr., koji omogućavaju komunikaciju sa drugim računarima povezanih na Internet.

  11. Internet protokoli • Mogu se koristiti različiti protokoli za komunikaciju na Internetu. • Opšti Internet protokoli koji omogućavaju pristup Internetu su: • HTTP je konvencija za slanje poruka od servera do klijenta korišćenjem TCP/IP. • HTTPS omogućava bezbednu Web server konekciju korišćenjem Secure Sockets Layer (SSL). SSL je šifrovana tehnologija koja omogućava bezbednu vezu između servera i klijenta. URL za Web stranice koje zahtevaju SSL konekciju počinju sa https://. • SMTP omogućava slanje emailova putem Interneta. • NNTP (Net News) omogućava slanje, distribuiranje i prihvatanje poruka na Internetu i intranet newsgroup-e. • HTML je standardni jezik za kreiranje i formatiranje Web stranica. HTML pokazuje kako će se tekst pokazati u Web browseru. • DHTML se odnosi na HTML dodatke koje podržavaju animaciju i omogućavaju pravljenje interaktivne Web strane.

  12. Korisnički PC (engl. User PC) – • Multimedijalni PC opremljen tako da može da šalje i prima različite audio i video podatke. • Neke od komponenti su: • Zvučna kartica/Mikrofon/Zvučnici, MIDI. Poznati proizvođači istih su: Creative Labs/SoundBlaster. • Video/Grafika za 3D grafiku, video, playback. Poznati proizvođači: Matrox, Diamond Multimedia. • Video kamera: Connectix i dr. Arhitektura Interneta - 1

  13. Korisnička komunikaciona oprema – komunikaciona oprema koja je locirana na korisničkoj ili korporacijskoj lokaciji. • Telefonska linija – Analogni Modem. Proizvođači: Rockwell, US Robotics i dr. • Telefonska linija – ISDN • Telefonska linija – DSL • Kablovski modem • Električne linije • Satelitske veze • LAN • Ruteri. Proizvođači: Cisco, Ascent, Bay Networks i dr. • Firewalls (zaštitni zidovi) • Mnoge korporacije svojim zaposlenima takođe obezbeđuju korisničke usluge, kao što su DNS, Email, Usenet i dr. Arhitektura Interneta - 2

  14. Povezuje korisničku lokaciju sa provajderom (ISP). • Komunikaciona linija – RBOCS • Kablovska • Satelitska – DirecPC • Power line – Digital PowerLine by Nortel.Bežična veza • Proizvođači opreme: Nortel, Lucent, Newbridge, Siemens. Arhitektura Interneta - 3

  15. ISP POP – Gornja ivica mreže provajdera, gde se prihvataju veze od korisnika i vrši autentifikacija. • Korisničke usluge – usluge koje koristi većina korisnika pristupajući Internetu. • Domain Name Server • Email Host • Usenet Newgroups • Specijalne usluge kao što su Telnet, FTP i dr. • Ovi serveri zahtevaju brze interfejse i ogromna i brza skladišta. • Remote ports: Ascent, Cisco i dr. Arhitektura Interneta - 4

  16. Kičmeni stub provajdera (ISP) - Kičmeni stup provajdera međusobno povezuje POP ISP i ISP sa drugim ISP i spoljnim sadržajima. • Veliki kapaciteti opticaja (engl. Large capacity circuits) • Provajderi kičme • Ruteri • ATM Switches • Sonet/SDH Switches • Gigaswitch • Network Access Points - NAP • Online sadržaj – host sajtovi sa kojim je korisnik u vezi • Web Server platforme • Serveri zahtevaju brze interfejse i ogromna i brza skladišta Arhitektura Interneta - 5

  17. Poreklo online sadržaja – Originalni »real-world« izvori online informacija. • 1.   Postojeće elektronske informacije dobijene iz nasleđenih sistema • 2.   Tradicionalni odštampani izvori koji su skenirani i konvertovani u elektronski format • 3.   Mnogi tipovi audio i video programa se emituju putem Interneta • 4.   Internet telefonija • 5.   Drugi interesantni uređaji koji su kontektovani na Internet Arhitektura Interneta - 6

  18. Intranet predstavlja lokalnu mrežu, najčešće unutar jedne kompanije, koja korišćenjem Internet tehnologija omogućava zaposlenima da međusobno komuniciraju, koriste dokumentaciju i arhivu ili razvijaju aplikacije. Kada kompanija želi da deli svoje poslovne informacije za svojim dobavljačima, klijentima i drugim partnerima onda im ona dozvoljava ograničeni pristup svom Intranetu. Intranet koji je parcijalno dostupan autorizovanim korisnicima putem Interneta ili drugim sredstvima naziva se Extranet. Postavljanjem extraneta kroz Internet je mnogo lakše i ekonomičnije nego postavljanje iznajmljenog komunikacionog linka između dve kompanije. Međutim, extranet je manje bezbedan neko privatni Intranet zato što dozvoljava mogući pristup neautorizovanim korisnicima. Intranet i extranet

  19. Pregled Web tehnologija

  20. Osnovna obeležja HTML-a • Snaga World Wide Web-a leži u dvema skraćenicama: HTTP i HTML. • HTTP (engl. HyperText Transfer Protocol) je jednostavan protokol komunikacije koji služi za prenos informacija između dva računara. Nastao je radi obezbeđivanja načina objavljivanja i prihvatanja HTML hipertekstualnih stranica. HTTP je protokol tipa “zahtev/odgovor” između klijenta i servera. Klijent koji daje HTTP zahtev kao što su Web browseri i server koji odgovara na njegove zahteve, a na kome se nalaze HTML fajlovi. • HTML (engl. HyperText Markup Language) - relativno jednostavan jezik za opis stranice baziran na daleko kompleksnijem SGML-u (engl. Standard Generalized Markup Language), koji je u vreme stvaranja HTML-a bio u širokoj upotrebi. • HTML jeste kompjuterski jezik, ali se njime ne kreiraju nikakvi programi, nego se radi o pisanom nizu naredbi za već napravljen program koji će obaviti te radnje za koje je predviđen i napravljen, a koje mu se naređuju HTML jezikom. Ti programi su tzv. browseri ili čitači kao što su Netscape Navigator, Itnernet Explorer, Opera, Mosaic i sl. • Na šta se odnosi izraz HyperText Markup Language? • Hipertekst znači tekst koji sadrži veze (linkove) ka drugim tekstovima, tj. tekst koji ne mora imati linearnu strukturu. U stvari, HTML služi za prikaz hipermedijskih dokumenata, tj. hiperteksta koji nije ograničen samo na tekst, već može sadržati i slike, animaciju ili zvuk. • Markuplanguage (jezik za označavanje) je samo način da se podaci o dokumentu, recimo o hipervezama i formatiranju, smeste u sam dokument. Jezici za označavanje često koriste oznake koje se nalaze u tekstu i sadrže uputstva za prikazivanje. • HyperText Markup Language – HTML, jeste poseban sistem oznaka kojima se saopštavaju podaci o dokumentu. Datoteke, koje sadrže HTML sadržaje, imaju ekstenzije html ili htm.

  21. Osnovna obeležja HTML-a (nastavak) • Kako se ti posebni podaci za formatiranje i povezivanje čuvaju u tekstualnom dokumentu? • Oni se čuvaju u oznakama (engl. tags) koji izgledaju kao par uglastih zagrada <>. U ovim uglastim zagradama se upisuju HTML naredbe koje razumeju čitači. Izgled tih oznaka i značenje svake od njih određuje specifikacija pod nazivom HTML. • HTML služi za opis logičke strukture dokumenta. To se postiže kombinovanjem ključnih reči - tagova (eng. tags) i sadržaja koji treba da se prikaže. Sadržaj se prikazuje pomoću čitača Web-a (engl. browser) i od konkretnog browser-a zavisi konačan prikaz dokumenta. • HTML dokumenta se mogu kreirati pomoću običnih tekst-editora ili posebnih alata (MS FrontPage, Netscape Composer, DreamWeaver itd). • HTML dokumenti imaju precizno određenu strukturu: <HTML> <HEAD> <TITLE>Ovde upisujete naslov vašeg web sajta</TITLE> </HEAD> <BODY> Ovde se nalazi sav multimedijalan sadržaj koji čini vašu Web prezentaciju </BODY> </HTML>

  22. Izgled sekvenci za formatiranje • Osnovne sekvence za formatiranje imaju sledeći izgled: • <title>Zaglavlje</title> • <h1>Naslov, najveća slova</h1> • <h6>Naslov, najmanja slova</h6> • <p>Početak pasusa • <hr>Horizontalna linija • <ul>Uvučeno</ul> • <li>Element liste • <b>Bold</b> • <em>Italik</em> I još ponešto: • <img src=“slika.jpg” height=100 width=100 border=10 align=middle> • <ahref=“www.singidunum.ac.yu">Singidunum univerzitet </a>

  23. XML versus HTML • HTML obezbeđuje samo vizuelni prezentacioni sloj za brouzere i ne bavi se sadržajem podataka. • XML se bavi samo sadržajem podataka, a ne i njihovim načinom prikazivanja. • XML definiše samo šta su podaci, a ne i šta će se sa njima raditi.

  24. XML vs HTML

  25. Šta je XML? • Proširivi markerski jezik (Extensible Markup Language - XML) je jezik za komunikaciju na Internetu koji se prevashodno koristi za upravljanje, prikazivanje i organizovanje podataka. • XML dokumenta se uglavnom sastoje iz tagova i teksta. • XML omogućava definisanje, prenos, validaciju i integraciju podataka između aplikacija i između organizacija. • Iako se zvanično naziva jezikom, XML nije jezik, već standard za pravljenje jezika koji odgovaraju XML-ovim kriterijumima. XML opisuje sintaksu koja se koristi za pravljenje sopstvenih programskih jezika. • Fleksibilnost XML-a omogućava neograničen broj načina na koji se mogu struktuirati podaci kako bi mogli da zadovolje potrebe bilo kakvih aplikacija. • Odavde i potiče termin proširivi, jer je svakome data sloboda da, koristeći ovaj jezik, po sopstvenoj želji markira podatke. • Razvijeni su mnogi projekti sa ciljem izrade industrijski standardizovanih rečnika koji treba da opisuju razne tipove podataka. • Na primer, vektorska grafika promenljive veličine (Scalable Vector Graphics, SVG) predstavlja XML-ov rečnik za opisivanje dvodimenzionalne grafike. • MathML je XML-ov rečnik za opisivanje matematike kao osnove za komunikaciju među računarima.

  26. Hijerarhije u XML-u • XML grupiše informacije po hijerarhiji, čija struktura se naziva stablo, svi delovi stabla koji imaju decu se nazivaju grane, a delovi bez dece su listovi. • Stavke u dokumentima su međusobno povezane odnosima roditelj/dete i rođak/rođak. Ove stavke se nazivaju elementima. • Na primer:

  27. Programski jezik JAVA • Java je programski jezik koga je razvio Sun Microsystems. • Specifikacija Jave obuhvata: • Specifikaciju jezika Java • Specifikaciju Java virtuelne mašine • Java virtual maschine je deo softvera koji se ponaša kao virtuelni CPU, interpretirajući, a potom izvršavajući instrukcije bajt koda. JVM predstavlja specifikaciju platforme za izvršavanje Java programa u čijoj osnovi se nalazi programski model izmišljenog procesora • Sun Microsystems je stavio u javno vlasništvo JVM interpreter, kompajler i skup drugih razvojnih alata grupisanih u paket pod nazivom Java Development Kit (JDK). • Pomoću Jave se mogu napraviti dve vrste programa: • Aplikacija – samostalni program za rešavanje jednog ili skupa problema koji se izvršava na računaru pod njegovim operativnim sistemom. • Aplet – dinamički interaktivni program koji se izvršava pomoću čitača u okviru Web stranice klijenta. Obezbeđuju animaciju, dvosmernu komunikaciju, korišćenje grafike, slika, zvuka itd. Apleti su skladišteni na serveru i prenose se do klijenta kada se pristupi <applet> tagu u okviru HTMLa.

  28. Primer jezika JAVA