Prihodi – predavanje VII – METDI UTVRDJIVANJA REZULTATA I VREMENSKA RAZGRANIČENJA

1. Prihodi–predavanje VII – METDI UTVRDJIVANJA REZULTATA I VREMENSKA RAZGRANIČENJA Prof. dr Jovica Lazic

2. Тема: Prihodi se ostvaruju najpre prodajom roba, proizvoda i usluga (Prihodi od realizacije); PoredPrihoda od realizacije poznajemo i naplatu kamata po osnovu datihkredita ili primljenih menica, pozitivne kursne razlike, iskorišćenim kasa skontom Finansijskim prihodima kao i naplatom otpisanih potraživanjima, viškovima utvrđenih inventarom, dobicima po osnovu preprodaje hartija od vrednosti i rashodovanja osnovnih sredstava Vanredni prihodi.

3. Cilj obrade teme:Šta јerezultat poslovanjanekogpreduzeća za određeno razdoblje, u računovodstvenom smislu predstavlja razlika između ostvarenih prihoda i rashoda. Za obračun rezultata biće prikazana dva različita postupka: ◊Metod troškova prodatih učinaka i ◊Metod ukupnih troškova. Oba metoda daju jednake rezultate. Vremenska nepodudarnost između prihoda i naplata novca sa jedne, i rashoda i isplata novca sa druge strane, usklađuje se putem Aktivnih vremenskih razgraničenja (AVR) i Pasivnih vremenskih razgraničenja (PVR).

4. Sadržaj predavanja:nakon izučavanja sedmog poglavlja, bićete u mogućnosti da: • Razlikujete Primanja i Učinke od Prihoda. • Naučite vrste prihoda, analogno vrstama rashoda. • Savladate knjiženje prihoda u proizvodnim i • trgovinskim preduzećima. • Savladate obračun rezultata po Metodu troškova prodatih učinaka. • Savladate obračun rezultata po Metodu ukupnih nepotpunih troškova. • Razumete suštinu Aktivnih i Pasivnih vremenskih razgraničenja. • Savladate osnovna knjiženja u vezi AVR i PVR.

5. 1. Pojam i značaj prihoda • Prihodi se mogu definisati kao povećanja sredstava preduzeća, koja ne prati obaveza vraćanja, do kojih je došlo po osnovu realizovanih učinaka, finansijskih plasmana ili po osnovu nekih slučajnih, nepredvidivih okolnosti. Dakle, prihodi predstvaljaju svako povećanje sredstava iz poslovanja preduzeća bez obaveze njihovog naknadnog vraćanja. ◊U okviru za pripremu i prezentaciju finansijskih izveštaja prihodise definišu kao povećanja sredstava koja preduzeću donose ekonomske koristi, osim povećanja vezanih za unos imovine od strane vlasnika preduzeća. ◊ Napravite jasnu razliku između povećanja sredstava koja se vežu za prihode od povećanja koja prati istvoremeni nastanak obaveza!Kojim prihodima se bavi MRS 18 – Prihodi?

6. nastavak • Drugim rečima, prihodi predstavljaju vrednost realizovanih učinaka (proizvoda i usluga) na tržištu. • Kao i u slučaju rashoda, tako i u slučaju prihoda ne dolazi uvek do poklapanja izmedu prihoda i primanja novca, odnosno primanja novca mogu prethoditi nastanku prihoda, ali do njih može dolaziti i kasnije. • Ovo je veoma bitno sa aspekta utvrdivanja stvarnog rezultata obračunskog perioda.

7. PRIHODIIPRILIVI Obračun periodičnog rezultata vrši se sučeljavanjem prihoda i rashoda u jednom obračunskom periodu. Samo pri obračunu totalnog rezultata dolazi do podudarnosti između prihoda i priliva, s jedne, i rashoda i odliva, s druge strane. Na osnovu navedenog treba uočiti da: • prihodi predstavljaju stvarno nastale (zarađene) prihode u periodu, dok • prilivi mogu biti vezani: • za prihode koji su zarađeni u prethodnom periodu, • za prihode koji su zarađeni u tekućem periodu ili • za prihode koji tek treba da budu zarađeni.

8. nastavak • Prihodi ulaze u obračun rezultata određenog perioda na osnovu principa realizacije, prema kome se pozitivni i negativni periodični rezultati smatraju ostvarenim tek nakon što su kupoprodajom potvrđeni na tržištu (tek nakon što su realizovani). • Primena ovog principa omogućava utvrdivanje veličine prihoda određenog obračunskog perioda, kao i trenutka kada je prihod prihvaćen na tržištu. • Sa druge strane, primena ovog principa zahteva da se sredstva preduzeća vrednuju u aktivi u visini stvarnih troškova (nabavne vrednosti ili cene koštanja) sve do trenutka njihove prodaje.

9. nastavak • Zato, prihode treba alocirati na onaj obračunski period u kome su učinci proizvedeni i potvrđeni na tržištu (isporučeni, fakturisani i prihvaćeni od kupaca). • Zbog toga se prihodi perioda mere prodajnom vrednošću (količina puta jedinična prodajna cena) i ogledaju u povećanju sredstava, obaveza ili nastanka nenaplaćenih prihoda (anticipativne aktive). • Pored principa realizacije, kao dopunski se koristi princip impariteta, koji zahteva da se evidentni i mogući gubici iskažu u bilansu uspeha, nezavisno od toga da li su realizovani, čime se anticipiraju i objektiviziraju svi mogući gubici, i to u punom iznosu.

10. nastavak • Ovaj princip preporučuje da se pozicije aktive i prihoda vrednuju po principu najniže vrednosti. • Na osnovu navedenih principa proizilazi da dobitak treba iskazati tek nakon što bude realizovan, dok gubitak treba iskazati u trenutku kada je on očigledan i moguć.

11. Kao što je objašnjena razlika između izdataka, troškova i rashoda, neophodno je objasniti osnovne razlike između primanja, učinaka i prihoda. Primanja(kao suprotnost od izdataka) predstavljaju svaki ulaz novčanih sredstava u preduzeće (naplata potraživanja, dobijeni kredit, poklon, itd). Dobra strana primanja ogleda se u njihovoj jednostavnosti i preglednosti. Zbog toga su primici, zajedno sa izdacima, pogodni za obračun rezultatakod pojedinačnih i sporadičnih poslovnih poduhvata.

12. Nedostaci primanja kao osnove za obračun rezultata dolaze do izražaja u uslovima razvijene poslovne aktivnosti, gde se javljaju primici koji ne utiču na rezultat (na primer: glavnica uzetog kredita). Takođe, često se vremenski ne poklapaju stvaranje vrednosti u preduzeću i nastanak primitka po tom osnovu. Sledeći pojam koji valja razjasniti su Učinci. Radi podsećanja, učinke smo već pominjali u prethodnom izlaganju (Rashodi), koji se odnosi na troškove i rashode. Tada smo konstatovali da učinci predstavljaju proizvode i usluge, koje preduzeće stvara. Sada idemo dalje i kažemo da učinci, računovodstveno posmatrano, predstavljaju vrednost proizvoda i usluga koji još nisu prodati (realizovani).

13. To znači da se učinci vrednuju po ceni koštanja, odnosno po zbiru svih troškova koji su nastali u vezi sa njihovim stvaranjem. • Drugim recima, učinci izazivaju nastanak troškova. Cena koštanja bi se mogla definisati kao ukupna vrednost koja je utrošena da bi se neki proizvod doveo u stanje u kome se nalazi u posmatranom trenutku (nedovršen ili gotov proizvod). • Dakle, učinci su namenjeni tržištu. Samo prodati učinci mogu biti pouzdana osnova za obračun rezultata. • Neprodati učinci moraće da sačekaju trenutak svoje realizacije, da bi, kao prihodi, mogli da uđu u obračun rezultata tog budućeg perioda.

14. Konačno, Prihodi(kao suprotnost od rashoda) obuhvataju sve prilive vrednosti (povećanje pozicija aktive ili smanjenje obaveza)nastale u periodu za koji se utvrđuje rezultat poslovanja. Dakle, prihodi su periodizirani primici i učinci u funkciji utvrđivanja realnog periodičnog rezultata. Pod pojmom »periodizirani« treba razumeti pripisaniperiodu za koji se utvrđuje rezultat. Zbog te vezanosti za vremenski period, za razliku od primanja i učinaka, prihodi predstavljaju čisto obračunsko-računovodstvenu kategoriju.

15. 2. Vrednovanje prihoda • Kada se govori o vrednovanju prihoda, misli se na vremensku alokaciju i iskazivanje prihoda u bilansu uspeha. Za priznavanje prihoda i njihovo uključivanje u rezultat određenog perioda se najčešće koriste sledeći principi: • princip vrednovanja prihoda na bazi proizvedenih učinaka, • princip vrednovanja prihoda na bazi naplate prodatih učinaka i • princip vrednovanja prihoda na bazi prodatih učinaka.

16. Primena principa vrednovanja prihoda na bazi proizvedenih učinaka pretpostavlja da su u trenutku proizvodnje poznati prihodi. • Ovaj princip vrednovanja prihoda na bazi proizvedenih učinaka je suprotan principu realizacije, ali se primenjuje za periodično priznavanje prihoda u slučaju proizvodnje učinaka na osnovu dugoročnih ugovora (u brodogradnji, mašinogradnji, gradevinarstvu i dr.), • kod proizvodnje proizvoda sa obezbeđenom prodajom uz ugovorenu ili stabilnu tržišnu cenu (napr. poljoprivredna proizvodnja), kao i kod proizvodnje proizvoda sa prirodnim priraštajem i procesom dozrevanja (napr. šume, farme i sl).

17. nastavak • Prema principu vrednovanja prihoda na bazi naplate prodatih učinaka (sistem naplaćene realizacije) trenutak fakturisanja i isporuka proizvoda kupcima nisu dovoljni za priznavanje prihoda. • Drugim rečima, prihodima određenog perioda se smatraju samo oni prihodi koji su i naplaćeni, čime se nastoji obezbediti likvidnost preduzeća. • Ovaj princip bi trebalo primenjivati u slučaju prodaje robe na malo, prodaje određenih vrsta usluga, prodaje proizvoda ili robe na otplatu (koju prati visok rizik naplate potraživanja i visoki troškovi nakon prodaje).

18. nastavak • Princip vrednovanja prihoda na bazi prodatih učinaka (sistem fakturisane realizacije) polazi od toga da je za alociranje prihoda na obračunske periode dovoljno da su proizvodi fakturisani i isporučeni kupcima. • Ovaj princip ne vodi računa o eventualnim troškovima nakon prodaje, naknadnim popustima koji se odobravaju kupcima, riziku naplate i storniranju prodaje.

19. nastavak • Ipak, ovi troškovi se mogu sa dovoljnom tačnošću predvideti na bazi iskustvai za tu svrhu se u pasivi bilansa mogu formirati određene rezerve na teret prihoda tekućeg perioda. • Princip vrednovanja prihoda na bazi prodatih učinaka je pouzdan osnov za vrednovanje prihoda. I naš Zakon o računovodstvu je prihvatio ovaj princip. Prema ovom zakonu, prihodima se smatraju poslovni prihodi, finansijski prihodi, neposlovni i vanredni prihodi i revalorizacioni prihodi.

20. KLASIFIKACIJA PRIHODA • Bilansni kontni okvir, čija je primjena u • Republici Srbiji i Republici Srpskoj započela početkom 1998./ 2000.god., uvažavao je podelu prihoda na četiri kategorije: • poslovne, • finansijske, • ostale (vanredne) i • revalorizacione prihode. • Kriterijumi za klasifikaciju prihoda biraju se u zavisnosti od toga koje se informacije o prihodima smatraju značajnim. U tom smislu, treba imati na umu da klasifikacija prihoda u Kontnom okviru za preduzeća i zadruge nije ista kao kod, npr., banaka i drugih finansijskih organizacija.

21. Prihodi se mogu podeliti na: • •    Prihode od realizacije (prodaje) • robe, proizvoda i usluga • •    Finansijske prihode • •    Neposlovne i vanredne prihode. • Na sledećoj tabeli data je klasifikacija prihoda:

22. PRIHODI POSLOVNI FINANSIJSKI VANREDNI • prihodi od prodaje • prihodi u vlastitoj režiji • ostali prihodi • kamate • kursne razlike • prihod od prodaje • značajnog dela • dugotrajne imovine • veliki besplatni primitak • od naknade štete • zbog katastrofa i sl.

23. REDOVNIIVANREDNIPRIHODI • Za redovne prihodekarakteristično je to da su očekivani, predvidivi, kako po osnovu visine tako i dinamike. • Na primer, prihodi od prodaje robe obično nastaju u momentu prodaje robe – uprava preduzeća tačno zna kolika je vrednost prodate robe, koliko je robe moguće prodati u određenom periodu, kad se može očekivati naplata potraživanja, itd. • U redovne prihode se obavezno uključuju poslovni i finansijski prihodi. • Nastanak vanrednih prihoda,naprotiv, nije povezan sa redovnom aktivnošću preduzeća i posledica je okolnosti na koje preduzeće nema direktan uticaj.

24. Dakle, • Vanredni prihodi se pojavljuju iznenada i nisu povezani sa obavljanjem osnovne delatnosti preduzeća. • Njihova visina i dinamika se teško mogu planirati. • Kakav je odnos između ostalih i vanrednih prihoda? • Kako se na to pitanje gleda u okviru MRS 8?

25. Nastavak - rekapitulacije • Poslovni prihodi su: • prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga, • prihodi od aktiviranja učinaka (interna realizacija), • prihodi od subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraćaja dažbina po osnovu prodaje robe, proizvoda i usluga, • promena vrednosti zaliha učinaka i ostali poslovni prihodi koji su obračunati, nezavisno od vremena naplate (napr. prihodi od zakupnine, članarine i dr.).

26. nastavak • U finansijske prihode spadaju: • prihodi od kamata, prihodi od realizovanih pozitivnih kursnih razlika, prihodi od dividendi i ostali finansijski prihodi. • Neposlovni i vanredni prihodi su: • dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava u iznosu većem od njihove neotpisane vrednosti,

27. nastavak- • dobici od prodaje učešća i dugoročnih hartija od vrednosti u iznosu većem od njihove knjigovodstvene vrednosti, • dobici od prodaje materijala u većem iznosu od njegove knjigovodstve ne vrednosti, prihodi od ranijih godina (vanredni prihodi utvrđeni po isteku godine na koju se odnose), viškovi sredstava koji se utvrde popisom, prihodi od smanjenja obaveza po osnovu zakona, vanparničnog poravnanja i drugim direktnim otpisivajem obaveza, prihodi od ukidanja neiskoriščenih dugoročnih rezervisanja za rizike i ostali neposlovni i vanredni prihodi.

28. nastavak • Konačno, revalorizacioni prihodi su: • prihodi od revalorizacije nematerijalnih ulaganja i osnovnih sredstava, • drugi revalorizacioni prihodi tekuće godine nastali po osnovu revalorizacije neuplaćenog upisanog kapitala, učešća u kapitalu drugih pravnih lica, finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza u stranoj valuti, plemenitih metala i predmeta od plemenitih metala i prihodi od ukidanja odloženih revalorizacionih rezervi.

29. Čemu služi - Klasifikacija prihoda • Cilj klasifikacije prihoda je da omogući utvrđivanjeperiodičnog rezultata preduzeća i, na osnovu toga, donošenja određenih poslovnih odluka. • Prihodi preduzeća se mogu klasifikovati na različite načine, ali ćemo ukazati samo na dve klasifikacije koje su značajne sa aspekta računovodstva: • prema mestu nastanka ili aktivnosti preduzeća i

30. nastavak • prema redovnosti i osnovi nastanka. • Prema mestu nastanka ili aktivnosti preduzeća, svi prihodi se mogu podeliti na prihode proizvodnih, trgovinskih, saobračajnih, osiguravajučih, bankarskih, i drugih preduzeća, pri čemu se struktura prihoda razlikuje. • Posebna pažnja će biti posvećena prihodima proizvodnih i trgovinskih preduzeća.

31. nastavak • Prema redovnosti i osnovi nastanka, svi prihodi se mogu klasifikovati na redovne i vanredne. • Redovni prihodi su poslovni i finansijski prihodi i oni nastaju obavljanjem poslova zbog kojih je preduzeće i osnovano. • Poslovni prihodiproizvodnog preduzeća nastaju proizvodnjom i prodajom proizvoda, usluga i materijala na eksternom i internom tržištu,

32. nastavak • dok finansijski prihodi nastaju po osnovu plasiranja finansijskih sredstava u druga preduzeća (prihodi od kamate), na osnovu povezivanja sa drugim preduzećima (učešće u dobiti) i dr. • Za razliku od proizvodnog,trgovinsko preduzeće ostvaruje poslovne prihode po osnovu prodaje robe i eventualno materijala na eksternom (ređe na internom) tržištu, • dok su mu finansijski prihodi isti kao i kod proizvodnog preduzeća (prihodi od kamate, učešće u dobiti i sl.).

33. nastavak • Uopšte uzev, finansijski prihodi preduzeća su: • prihodi od redovnih kamata na kratkoročne i dugoročne plasmane i primljene menice od kupaca, • prihodi od iskorišćenih kasa skonta (kod izmirenja obaveza pre roka dospeća), • pozitivne kursne razlike na obaveze i potraživanja u stranim sredstvima plaćanja i prihodi po osnovu zateznih kamata na dug kupaca i drugih dužnika za kašnjenje u isplati.

34. nastavak • Konačno, vanredni prihodi su prihodi koji nisu neposredno vezani za poslovanje preduzeća, već koji nastaju usled izuzetnih pogodnosti, povoljnih okolnosti i slučajnosti na šta preduzeće ne može da utiče. • Ovi prihodi se obično javljaju po osnovu: viškova obrtnih sredstava koji su utvrđeni popisom, naplaćenih i obračunatih penala i drugih kazni, naplate otpisanih potraživanja, naknadno utvrdenih prihoda iz prethodnih poslovnih godina i dr.

35. nastavak • Prilikom utvrdivanja prihoda treba imati u vidu trgovinske (komercijalne) i finansijske popuste koje preduzeće može odobriti kupcima, a koji utiču na smanjenje prihoda preduzeća. • Trgovinski popusti su instrumenti prodajne politike proizvodnog preduzeća i utvrđuju se kupoprodajnim ugovorom. • Osnovni oblici ovih popusta predstavljaju rabat (sezonski i količinski) i bonifikacija (kod prodaje neispravnih ili proizvoda ili robe lošijeg kvaliteta). • Finansijski popusti se odobravaju kupcima kako bi se poboljšala likvidnost. • Najčešće korišćen finansijski popust je kasa skonto, koji predstavlja popust na prodajnu cenu ukoliko se za proizvode ili robu plati u kraćem roku od ugovorenog.

36. VREDNOVANJEPRIHODA • Vrednovanje prihoda podrazumijeva odgovor na pitanja: • kada se prihod može smatrati ostvarenim, te • kako utvrditi visinu prihoda? • Odgovor na prvo pitanje sadžan je u principu realizacije, prema kome se prihod može smatrati ostvarenim tek kada je verifikovan na tržištu. • Kako odrediti trenutak tržišne verifikacije? • momentom prihvatanja isporuke od strane kupca • naplatom isporučenih proizvoda, usluga i robe • okončanjem procesa proizvodnje

37. PRIHVATANJEISPORUKE • Princip da se prihod knjiži onda kad kupac prihvati isporuku naziva se principom fakturisane realizacije. • Ovaj princip je najzastupljeniji, jer se smatra: • da prodaju ne treba vezivati za naplatu – ako naplata nije izvršena odmah, knjiženje prihoda od prodaje prati knjiženje potraživanja od kupaca, • da obezbjeđuje pravilnu vremensku alokaciju prihoda. • Problemi koji prate ovaj princip vežu se za činjenicu da se njime u obzir ne uzimaju troškovi koji se mogu pojaviti nakon prodaje, povrat robe od kupaca, rizici u vezi sa naplatom, itd. • Kako se u računovodstvu prevazilaze opisani problemi?

38. KOREKCIJEPRIHODAODPRODAJEZANAKNADNEEFEKTE • 1. Naknadni troškovi – npr., servis u garantnom roku • rešenje kroz dugoročna rezervisanja • 2. Vraćanje robe ili proizvoda od kupca • storno prihoda od prodaje, ako se povrat desio u istomperiodu, a ako nije, knjiženjem ostalih rashoda • 3. Naknadno odobreni trgovački popusti • knjiženje ostalih rashoda (za rabat) ili • finansijskih rashoda (za kasa skonto) • 4. Nemogućnost naplate • ispravka ili otpis potraživanja od kupaca

39. PRINCIPNAPLAĆENEREALIZACIJE • Princip naplaćene realizacije označava situacije u kojim se prihodi od prodaje priznaju na gotovinskoj osnovi. To su ili bi mogle biti sledeće situacije: • prodaja u maloprodaji za gotov novac, • prodaja na kredit, odnosno na otplatu i • prodaja kad postoji visok stepen rizika naplate. • U praksi se redovno pojavljuje samo prva situacija. • Kako tretirati prodaju na kredit, u skladu sa MRS 18?

40. PRIHODIUTRENUTKUOKONČANJAPROIZVODNJE Objektivno, ovaj princip je u suprotnosti sa principom realizacije, jer u trenutku kad je okončana proizvodnja do tržišne verifikacije prihoda još uvijek nije došlo, osim ako se ne radi o proizvodima koji imaju zagarantovanu cenu, (npr., poljoprivrednim proizvodima čiju cenu garantuje država). S druge strane, kod učinaka čija proizvodnja, izgradnja i sl. traju duževreme (npr. izgradnja građevinskih objekata), insistiranje na principu realizacije dovelo bi do pogrešne prezentacije finansijskog rezultata. Smatra se, dakle, da rezultat ne nastaje samo u trenutku prodaje, već postepeno, tokom celokupnog perioda proizvodnje, pa ima smisla da se prihodi priznaju prema stepenu dovršenosti posla. Kako se na ovo pitanje gleda u okviru MRS 11 – Ugovori o izgradnji?

41. 2. Metodi utvrđivanja rezultata • 2.1. Metod troškova prodatih učinaka • Za stvarno razumevanje ove problematike, neophodno je znanje iz oblasti • upravljačkog računovodstva i sistema obračuna troškova. U ovom predavanju ćemo • na pojednostavljen način dati objašnjenja suštine metoda obračuna rezultata. • Prema metodu troškova prodatih učinaka uspeh obračunskog perioda se • utvrđuje suprotstavljanjem prihoda od prodaje učinaka i troškova prodatih • proizvoda, odnosno cene koštanja prodatih proizvoda. Troškovi po vrstama • (troškovi amortizacije, materijala, zarada, proizvodnih i neproizvodnih usluga) se, • preko konta Raspored troškova, alociraju na Troškove proizvodnje, prodaje i • uprave. Troškovi prodaje i uprave uobičajeno predstavljaju rashod perioda u • kome su nastali, i u punom iznosu se unose u bilans uspeha.

42. Kada se jedan deo nedovršene proizvodnje (vodi se na računu Troškovi proizvodnje) završi, odnosno proizvedu se finalni gotovi proizvodi, za taj iznos cene koštanja novo-proizvedenih gotovih proizvoda povećavaju se zalihe gotovih proizvoda, a smanjuju zalihe nedovršene proizvodnje. • Prilikom prodaje gotovih proizvoda knjiži se: • (1)   eksterni stav - duguje račun Kupci, Tekući račun itd, a potražuju Prihodi od prodaje proizvoda; • (2)   interni stav - duguje račun Troškovi prodatih gotovih proizvoda, a na potražnoj strani računa Gotovi proizvodi će se knjižiti smanjenje zaliha obračunato po ceni koštanja.

43. Samo troškovi prodatih gotovih proizvoda ulaze, kao rashod, u zaključni bilans uspeha. Neprodati gotovi proizvodi i nedovršena proizvodnja na zalihama se prenose (preko bilansa stanja) u naredni period. Ceo postupak bi se najlakše mogao objasniti preko pojednostavljenog primera. Preduzeće je na dan 1.12 imalo sledeći promet na računima stanja i uspeha u glavnoj knjizi:

44. 1.   Od ukupnih troškova po vrstama na proizvodnju se odnosi 10.000, na • upravljanje 2.000 dinara i na prodaju 4.000 dinara. Proknjižiti raspored troškova. • 2.   Prema predajnici predato je iz proizvodnje u magacin gotovih proizvoda u • vrednosti od 11.000 dinara. • 3.   Prodato je preko računa gotovih proizvoda u iznosu od 18.000 dinara. Cena • koštanja prodatih proizvoda iznosi 9.000 dinara. • 4.   Obračunati i proknjižiti periodični rezultat.

48. Bilans uspeha, zasnovan na metodi prodatih učinaka, imao bi sledeću

49. 2.2. Metod ukupnih troškova • Prema metodu ukupnih troškova poslovni rezultat se utvrđuje na • osnovu podataka o prihodima, vrstama troškova i stanju zaliha na • početku i na kraju perioda. Prema tome koje zalihe su bitne za • obračun rezultata, razlikuju se: • metod ukupnih potpunih troškova i • metod ukupnih nepotpunih troškova. • Prema prvom metodu, koristili bi se podaci o stanju svih zaliha: materijala, nedovršene proizvodnje, gotovih proizvoda i robe. Prema drugom metodu, koristili bi se (najčešće) podaci samo o zalihama nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. • Metod ukupnih troškova bi mogao podrazumevati podelu • knjigovodstva na dva izdvojena sistema: finansijsko • knjigovodstvo koje utvrđuje periodičan rezultat po metodu • ukupnih troškova i pogonsko knjigovodstvo koje utvrđuje • rezultat po metodu troškova prodatih učinaka. Ovu podelu • knjigovodstva mogli bismo ilustrovati putem zvaničnog • nacionalnog kontnog okvira.

50. 0.   Neuplaćeni upisani kapital i stalna imovina, • 1.   Zalihe, • 2.   Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina, • 3.   Kapital, • 4.   Dugoročna rezervisanja i obaveze, • 5.   Rashodi, • 6.   Prihodi, • 7.   Otvaranje i zaključak računa stanja i uspeha, • 8.   Vanposlovna sredstva i izvori i vanbilansna • evidencija, • 9.   Obračun troškova i učinaka. • Kontni okvir predstavlja zakonom određen spisak računa na osnovu koga preduzeće sastavlja svoj kontni plan, tj. detaljan spisak računa koje će koristiti u svom knjigovodstvu.