Download
slide1 n.
Skip this Video
Loading SlideShow in 5 Seconds..
IZMENE I DOPUNE ZAKONA O RADU PowerPoint Presentation
Download Presentation
IZMENE I DOPUNE ZAKONA O RADU

IZMENE I DOPUNE ZAKONA O RADU

495 Vues Download Presentation
Télécharger la présentation

IZMENE I DOPUNE ZAKONA O RADU

- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

  1. IZMENE I DOPUNE ZAKONA O RADU JPM Janković Popović Mitić Avgust2014. godine

  2. Šta donose izmene i dopuneZakona o radu? • Dana 29.07.2014. godine stupio je na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05,54/09, 32/13 i 75/14) • Neke od najznačajnijih izmena odnose se na: • promenu dužine trajanja rada na određeno vreme; • izmenu načina obračuna otpremnine i naknade zarade; • detaljnije uređenje prestanka radnog odnosa i drugih mera za povredu radnih obaveza i kršenja radne discipline; • mogućnost fleksibilinijeg uređenja odnosa između zaposlenog i poslodavca; • efikasniju zaštitu zaposlenih zbog pojačanog inspekcijskog nadzora;

  3. Teme • I UGOVOR O RADU I ANEKS UGOVORA O RADU • II RADNO VREME • III ODMORI I ODSUSTVA • IV OTKAZ UGOVORA O RADU • V GRANSKI KOLEKTIVNI UGOVOR I OPŠTI AKTI POSLODAVCA • VI RAD VAN RADNOG ODNOSA • VII INSPEKCIJSKI NADZOR I KAZNENE ODREDBE

  4. I Ugovor o radui aneks ugovora o radu • Ugovor o radu se smatra zaključenim kada ga zaključe zaposleni i poslodavac. Novimzakonskim rešenjem šire je definisano ko može potpisati ugovor o radu u ime poslodavca. • Uvedena je obaveza zaključivanja ugovora o radu u 3 (tri) primerka, od kojih se 1 (jedan) predaje zaposlenom, dok 2 (dva) zadržava poslodavac.

  5. Sadržina ugovora o radu • Obavezni elementi ugovora o radu: • naziv i sedište poslodavca; • lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog; • vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavlјanje poslova za koje se zaklјučuje ugovor o radu; • naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlјa; • mesto rada; • vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme); • trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme; • dan početka rada; • radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno); • novčani iznos osnovne zarade na dan zaklјučenja ugovora o radu; • elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog; • rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo; • trajanje dnevnog i nedelјnog radnog vremena.

  6. Šta ugovor o radu ne mora da sadrži • Ukoliko su sledeći elementi utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, ugovor o radu ne mora da sadrži: • elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog; • rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo; • trajanje dnevnog i nedelјnog radnog vremena. • Ukoliko navedeni elementi nisu sadržani u ugovoru o radu, u ugovoru o radu će se naznačiti akt kojim su ta prava utvrđena, u momentu zaključenja ugovora o radu.

  7. Obaveza držanja ugovora u prostorijama poslodavca • Uvedena je obaveza poslodavca da ugovor o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa Zakonom o radu ili njihovu kopiju, drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni, tj. radno angažovano lice radi. • Ukida se obaveza poslodavca da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje.

  8. Ugovor o probnom radu • Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavlјanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu. • Poslodavac može otkazati zaposlenom ugovor o radu i pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, a pod sledećim uslovima: • otkazni rok, kao i do sada, ne može biti kraći od 5 (pet) radnih dana; • poslodavac je dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu za vreme trajanja probnog rada. Ova obaveza poslodavca je sada eksplicitno uvedena.

  9. Rad na određeno vreme • Ugovor o radu na određeno vreme može se zaključiti za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno: • objektivnim razlozima koji su opravdani rokom; • izvršenjem određenog posla; • nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. • Rad na određeno vreme sa jednim zaposlenim sa prekidima ili bez prekida ne može trajati duže od 24 (dvadeset i četiri) meseca. Prekidom perioda ne smatra se period koji je kraći od 30 dana.

  10. Izuzeci kada je dozvoljeno da se ugovor o radu na određeno vreme zaključi na period duži od 24 meseca • ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka; • za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta; • sa stranim državlјaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola; • za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca čiji upis u registar kod nadležnog organa u momentu zaklјučenja ugovora o radu nije stariji od jedne godine, na vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci; • sa nezaposlenim kome do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina, najduže do ispunjenja uslova, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

  11. Zaključenje novog ugovora o radu na određeno vreme sa istim zaposlenim • Poslodavac može sa zaposlenima da zaključi novi ugovor o radu na određeno vreme po istom ili drugom osnovu u sledećim slučajevima: • ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka; • za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta; • sa stranim državlјaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola • Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaklјučen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaklјučen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

  12. Ugovor o radu sa kućnim pomoćnim osobljem • Ugovor o radu sa kućnim pomoćnim osobljem ne može da se zaključi sa supružnikom, usvojiocem ili usvojenikom, krvnim srodnikom u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva i u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva i sa tazbinskim srodnikom do drugog stepena srodstva. • Ukida se obaveza registrovanja u opštini ugovora o radu sa kućnim pomoćnim osobljem.

  13. Rad van prostorija poslodavca • Rad van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće. • Ugovor o radu koji se zaključuje za rad van prostorija poslodavca pored obaveznih elemenata ugovor o radu mora da sadrži i sledeće elemente: • trajanje radnog vremena prema normativima rada; • način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavlјanja poslova zaposlenog; • sredstva za rad za obavlјanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava; • korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu; • naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja; • druga prava i obaveze.

  14. Osnovna zarada zaposlenog koji radi van prostorija poslodavca ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca. • Raspored radnog vremena, prekovremeni rad, preraspodela radnog vremena, noćni rad, odmori i odsustva mogu da se odrede na drugačiji način u opštem aktu ili ugovoru o radu. • Količina i rokovi za izvršenje poslova van prostorija poslodavca ne mogu da budu takvi da zaposleni ne može da koristi pravo na odmor. • Ukinuta je mogućnost zasnivanja radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorija poslodavca sa članovima uže porodice. • Ukida se obaveza registrovanja u opštini ugovora o radu van prostorija poslodavca.

  15. Ugovor o pravima i obavezama direktora • Ugovor o radu ili ugovor o pravima i obavezama direktora može da se zaključi sa direktorom, odnosno drugim zakonskim zastupnikom poslodavca. • Ukoliko se sa direktorom zaključi ugovor o pravima i obavezama, njegova naknada više nema karakter zarade. • Iako je u pitanju ugovorni odnos, iako je relevantna sloboda ugovaranja, direktor se ne može odreći prava na naknadu, i naknada mu se mora isplaćivati. Sve jedno ne postoji minimalni iznos koji je Poslodavac dužan da isplati na ime naknade.

  16. Aneks ugovora o radu • Poslodavac može zaposlenom da da aneks ugovora o radu,radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog, a ne postoji više obaveza poslodavca da ponudi aneks ugovora o radu i u slučaju promene novčanog iznosa osnovne zarade na dan zaklјučenja ugovora o radu i rokova za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo. • Poslodavac sada dostavlja zaposlenom obaveštenje o zaključenju aneksa ugovora o radu, a ne ponudu. • Definisana je mogućnost da zaposlenibudeprivremenopremeštennadrugeodgovarajućeposlovenaosnovurešenjaposlodavca, bez ponudeaneksa, najduže45 (četrdeset i pet)radnihdana u periodu od 12 (dvanaest) meseci. Zaposlenom se u tom slučaju isplaćuje zarada koja je za njega povoljnija. • U slučaju da se aneks zaključuje na inicijativu zaposlenog, kao i kada se radi o izmeni ličnih podataka zaposlenog ili poslodavca kojima se ne menjaju uslovi rada, nije potrebno sprovoditi proceduru dostave obaveštenja.

  17. Upućivanje zaposlenog na rad kod drugog poslodavca • Ukida se zabrana utvrđivanja manjih prava od prava koje je zaposleni imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad.

  18. II Radno vreme • Uvedena je nova definicija radnog vremena: • Radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlјa poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavlјaju, u skladu sa zakonom. • Uveden je termin „pripravnosti“ pod kojim se podrazumeva period u kome je zaposleni u obavezi da ostane pripravan kako bi se odazvao na poziv poslodavca, ukoliko se za njegovim radom ukaže potreba. • Vreme koje zaposleni provede u pripravnosti ne smatra se radnim vremenom, ali vreme koje zaposleni u toku pripravnosti provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom. • Vreme pripravnosti i visina naknade za istu uređuje se zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.

  19. Rad sa nepunim radnim vremenom • Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu, druga primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno. • Poslodavac je dužan da zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom obezbedi iste uslove rada kao i zaposlenom sa punim radnim vremenom koji radi na istim ili sličnim poslovima. • Poslodavac je dužan da blagovremeno obavesti zaposlene o dostupnosti poslova sa punim i nepunim radnim vremenom, na način i u rokovima utvrđenim opštim aktom. • Poslodavac je dužan da razmotri zahtev zaposlenog sa nepunim radnim vremenom za prelazak na puno radno vreme, kao i zaposlenog sa punim radnim vremenom za prelazak na nepuno radno vreme. • Kolektivnim ugovorom uređuje se saradnja i informisanje sindikata o poslovima sa nepunim radnim vremenom.

  20. Prekovremeni rad • Prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 (osam) časova nedeljno. Novim izmenama i dopunama ukinuta je maksimalna dnevna dužina trajanja prekovremenog rada od 4 (četiri) časa dnevno. • Ograničenje prekovremenog rada je drugačije formulisano - Dnevni rad ne može trajati duže od 12 (dvanaest) časova dnevno uključujući redovno radno vreme. • Zaposleni koji rade na poslovima sa skraćenim radnim vremenom ne mogu da rade prekovremeno, osim ako zakonom nije drugačije određeno. • Uvedena je apsolutna zabrana rada noću i prekovremeno tokom cele trudnoće i dojenja, pod uslovom da bi takav rad bio štetan za zdravlje majke i deteta na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa. • Utvrđeno je pravo zaposlene na plaćeno odsustvo za vreme trudnoće radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom, određenih od strane izabranog lekara, kao i obaveza zaposlene da o ovom odsustvu blagovremeno obavesti poslodavca.

  21. Radna nedelja • Radna nedelja je drugačije definisana: Radna nedelja traje po pravilu pet radnih dana. • Poslodavackodkoga se rad obavlјa u smenama, noćuilikadprirodaposlaiorganizacijarada to zahteva – radnunedelјu irasporedradnogvremenamože da organizujenadruginačin. • Uvedena je mogućnost utvrđivanja, odnosno ugovaranja kliznog radnog vremena. Ukoliko priroda posla i organizacija rada to dozvolјavaju, početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u određenom vremenskom intervalu.

  22. Raspored radnog vremena • Skraćen je rok u kojem je poslodavac dužan da obavesti zaposlene o promeni rasporeda radnog vremena sa 7 (sedam) dana na 5 (pet) dana unapred. • Poslodavac može obavestiti zaposlene o promeni rasporeda radnog vremena u roku kraćem od 5 (pet) dana, ali ne kraćem od 48 (četrdeset i osam) sati, u slučaju potrebe posla, ausled nastupanja nepredviđenih okolnosti. • Radno vreme zaposlenog ne mora biti jednako raspoređeno po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou, u kom slučaju, zaposleni može raditi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uklјučujući i prekovremeni rad.

  23. Preraspodela radnog vremena • Kolektivnim ugovorom može se utvrditi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati duže od 6 (šest) meseci, a najduže 9 (devet) meseci. • Zaposlenom koji se saglasio da u okviru preraspodele radnog vremena radi duže od ugovorenog radnog vremena, u periodu koji ne može biti duži od 9 (devet) meseci, časovi rada duži od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad. • Izuzetak: Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi rada duži od ugovorenog radnog vremena ostvareni u preraspodeli radnog vremena preračunaju u njegovo radno vreme i da ga poslodavac odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja po isteku tog vremena ili da mu te časove rada obračuna i isplati kao časove prekovremenog rada.

  24. Rad u smenama • Uvedena je definicija rada u smenama: Rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelјa. • Zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama u toku meseca posao obavlјa u različitim smenama najmanje trećinu svog radnog vremena. • Ako je rad organizovan u smenamakojeuključujunoćni rad, poslodavac je dužan da obezbediizmenusmena, tako da zaposleni ne radineprekidnoviše od jedneradnenedeljenoću.

  25. III ODMORI I ODSUSTVA Godišnji odmor • Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. • Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom. • Poslodavac više nema obavezu da u slučaju prestanka radnog odnosa izda zaposlenom potvrdu o iskorišćenom broju dana godišnjeg odmora. • Zaposleni više nema pravona pun godišnji odmor za kalendarsku godinu u kojoj mu prestaje radni odnos, već samo na njegov srazmerni deo za svakih mesec dana rada u toj kalendarskoj godini.

  26. Uvedenaje mogućnost korišćenja godišnjeg odmorajednokratnoili u dva, odnosno uz saglasnost poslodavca, na višedelova. • Akozaposlenikoristigodišnjiodmor u delovima, prvideokoristi u trajanju od najmanjedveradnenedelјe neprekidnou tokukalendarskegodine, a ostataknajkasnije do 30. junanarednegodine. • Zaposleniimapravo da godišnjiodmorkoristi u dvadela, osimako se saposlodavcemsporazume da godišnjiodmorkoristi u višedelova. • Ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje mu može biti dostavljeno neposredno pred korišćenje godišnjeg odmora. • U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora nije neophodna lična dostava rešenja,već se rešenje može objaviti na oglasnoj tabli najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora. • Uvedena je mogućnost elektronskog dostavljanja rešenja.

  27. Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor • Poslodavac je dužan da nadoknadi zaposlenom štetu za neiskorišćeni godišnji odmor, ali samo u slučaju prestanka radnog odnosa. • Visina naknade obračunava se u visini prosečne zarade u prethodnih 12 (dvanaest) meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. • Novčana naknada koja se isplaćuje zaposlenom na ime štete za neiskorišćeni godišnji odmor ima karakter naknade štete.

  28. Plaćeno odsustvo • Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade u ukupnom trajanju do 5 (pet) radnih dana u toku kalendarske godine, u sledećim slučajevima: a) sklapanja braka; b) porođaja supruge; c) teže bolesti člana uže porodice; d) udrugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu. • U skladu sa novim izmenama i dopunama, članovima uže porodice smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj, ali ne i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim. • Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo 2 (dva) uzastopna dana u slučaju dobrovoljnog davanja krvi. • Poslodavac ima pravo da odobri zaposlenom plaćeno odsustvo i kada ga zaposleni zahteva zbog lica koja po definiciji nisu članovi uže porodice, ali na to više nije obavezan.

  29. Uvedeno je plaćeno odsustvo za zaposlenu za vreme trudnoće i zaposlenu koja doji dete ukoliko ne može da radi na poslovima koji su po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a poslodavac ne može da joj obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova. • Uvodi se pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku rada za zaposlenu za vreme trudnoće radi obavlјanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom, određenih od strane izabranog lekara u skladu sa zakonom, o čemu je dužna da blagovremeno obavesti poslodavca.

  30. Odmor u toku rada • Zaposlenikojiradidužeod 4(četiri) - kraćeod 6(šest)časovadnevnoimapravonaodmor u tokurada u trajanju od najmanje15 (petnaest)minuta. • Zaposlenikojiradinajmanje6 (šest)časovadnevnoimapravonaodmor u tokudnevnograda u trajanju od najmanje30 (trideset)minuta. • Zaposlenikojiradiduže od 10 (deset)časovadnevno, imapravonaodmor u tokurada u trajanju od najmanje 45 (četrdeset i pet) minuta.

  31. Dnevni i nedeljni odmor • Zaposleni ima pravo na dnevni odmor u trajanju od najmanje 12 (dvanaest) časova neprekidno u okviru 24 (dvadeset i četiri) časa ako Zakonom o radu nije drukčije određeno. • Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 (dvadeset i četiri) časa neprekidno kojem se dodaje minimalno vreme odmora između dva radna dana. • Zaposleni koji zbog obavlјanja posla u različitim smenama ili u preraspodeli radnog vremena ne može da koristi nedeljni odmor na napred opisan način, ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 (dvadeset i četiri) časa neprekidno.

  32. IV Otkaz ugovora o radu • Otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog: • Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu u roku koji ne sme biti kraći od 15 (petnaest) dana od dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. • Uvedeno je ograničenje dužine otkaznog roka u slučaju otkaza od strane zaposlenog od 30 (trideset) dana.

  33. Otkaz ugovora o radu od strane poslodavca: - Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ukoliko: • za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje; • zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze; • zaposleni ne poštuje radnu disciplinu; • za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca.

  34. 1. Opravdani razlozi koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje: • ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavlјanje poslova na kojima radi; • ako je zaposleni pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom; • ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa, odnosno neplaćenog odsustva.

  35. 2. Povrede radne obaveze koje je zaposleni učinio svojom krivicom: • ako zaposleninesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze; • ako zaposleni zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja; • ako zaposleni necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada; • ako zaposleni ne koristi ili nenamenski koristi obezbeđena sredstva ili opremu za ličnu zaštitu na radu; • ako zaposleniučini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

  36. 3. Nepoštovanje radne discipline • ako zaposleni neopravdano odbije da obavlјa poslove i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom; • ako zaposleni ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad; • ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad; • zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava,odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavlјanje posla; • ako ponašanje zaposlenog predstavlјa radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo; • ako je zaposleni dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa; • ako zaposleni koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, na kojima je kao poseban uslov za rad utvrđena posebna zdravstvena sposobnost, odbije da bude podvrgnut oceni zdravstvene sposobnosti; • ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

  37. 4. Opravdani razlozi za otkaz koji se odnose na potrebe poslodavca: a) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavlјanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla(zabrana zapošljavanja novih zaposlenih na poslovima na kojima su zaposleni proglašeni viškom, skraćena je sa 6 (šest) mesecina 3 (tri) meseca.; b)ako zaposleni odbije zaklјučenje aneksa ugovora u smislu člana 171. stav 1. tač. 1 – 5) ovog zakona (Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, odnosno aneks ugovora o radu radi promene elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog)

  38. Testiranje zaposlenog u zdravstvenoj ustanovi • Eksplicitno je uvedeno pravo poslodavca da uputi zaposlenog u zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, radi utvrđivanja: • dejstva alkohola ili drugih opojnih sredstava koja imaju ili mogu imati uticaj na obavljanje posla; • zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad. • Eksplicitno je uvedeno da se odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analize, smatra povredom radne discipline i predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu.

  39. Mere za nepoštovanje radne discipline i povredu radnih obaveza • Proširen je brojmerakojeposlodavacmožepreduzetipremazaposlenom u slučajunepoštovanja radne discipline ili povrederadneobaveze: • privremeno udalјenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do 15 radnih dana (do izmena maksimalno 3 radna dana); • novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, na osnovu rešenja poslodavca oizrečenoj meri; • opomenu sa najavom otkaza u kojoj se navodi da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog upozorenja iz člana 180. ovog zakona, ako u narednom roku od šest meseci učini istu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.

  40. Postupak pre otkaza ugovora o radu ili izricanja druge mere • Povećan je rok za izjašnjenje zaposlenog na upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu sa 5 (pet) radnih dana na 8 (osam) dana. • Precizirano je da u slučajukadazaposleni ne ostvarujerezultateradailinemapotrebnaznanjaisposobnostizaobavlјanjeposlovanakojimaradiposlodavac je dužan da pre otkazaugovora o raduiliizricanjadisciplinskihmeraprethodnozaposlenomdostavipisanoobaveštenje u vezisanedostacima u njegovomradu, uputstvimaiprimerenimrokomzapobolјšanjerada (otkazni rok je skraćen i sada ne može biti kraći od 8 (osam), niti duži od 30 (trideset) dana. • Ukinuta je obaveza poslodavca da upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu dostavlja sindikatu čiji je zaposleni član. Zaposleni u skladu sa novim izmenama i dopuna može uz svoje izjašnjenje na upozorenje da dostavi i mišljenje sindikata čiji je član.

  41. Udaljenje sa rada • Zaposleni može biti udaljensa rada: • ako je protiv njega započeto krivično gonjenje u skladu sa zakonom zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom; • ako nepoštovanjem radne discipline ili povredom radne obaveze ugrožava imovinu veće vrednosti utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu; • ako jepriroda povrede radne obaveze, odnosno nepoštovanjaradne discipline takva, ili je ponašanje zaposlenog takvo,da ne može da nastavi rad kod poslodavca. • Uvedena je mogućnost da poslodavac može zaposlenom po isteku udaljenja sa rada da izreknedrugu meru u skladu sa zakonom,pored vraćanja na rad ili otkaza ugovora o radu. • Udaljenje u slučajukrivičnoggonjenjazbogkrivičnogdelaučinjenognaraduili u vezisaradommože da traje do pravnosnažnogokončanjakrivičnogpostupka. • Pravo na isplatu razlike u zaradi za vreme privremenog udaljenja zavisi od odgovornosti zaposlenog za povredu radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline, a ne više od prestanka radnog odnosa.

  42. Rokovi zastarelosti • Povećani su rokovi zastarelost u kojima se može pokrenuti postupak otkaza ugovor o radu zbog toga što zaposleni ne ostvarujerezultateradailinemapotrebnaznanjaisposobnostizaobavljanjeposlovanakojimaradi, kaoizbogpovrederadneobavezeiradnediscipline: 1. Subjektivni rok je povećan sa 3 (tri) meseca na 6 (šest) meseci; 2. Objektivni rok je povećan sa 6 (šest) meseci na godinu dana.

  43. Potvrda o podacima o radnom odnosu • Uvedena je obaveza poslodavca da na zahtev zaposlenog izda potvrdu koja sadrži sadrži datum zasnivanja i prestanka radnog odnosa i vrstu, odnosno opis poslova na kojima je zaposleni radio. • Na zahtev zaposlenog poslodavac može dati i ocenu ponašanja i rezultata rada zaposlenog.

  44. Posledice nezakonitog otkaza • Izmenama i dopunama Zakona o radu uvedena je razlika između dve situacije: • Ukoliko nadležni sud utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, odlučiće da: • Vrati zaposlenog na rad; • Utvrdi obavezu poslodavca da zaposlenom nadoknadi štetu (u visini izgubljenih zarada u koju ne ulazi topli obrok, regres za godišnji odmor, bonusi i nagrade); • Utvrdi obavezu poslodavca da uplati pripadajuće doprinose za period u kojem nije radio. • Ukoliko postoji pravni osnov za otkaz ugovora o radu, ali poslodavac nije ispoštovao postupak otkaza, nadležni sud će odlučiti da: • Zaposleni nema pravo da se vrati na rad; • Zaposleni ima pravo na naknadu štete u visini do 6 (šest) zarada.

  45. Ukolikosud u tokupostupkautvrdi da je zaposlenomprestaoradniodnos bez pravnogosnova, a zaposleni ne zahteva da se vratina rad, sudće, nazahtevzaposlenog, obavezatiposlodavca da zaposlenomisplatinaknaduštete u iznosu od najviše18 (osamnaest)zaradazaposlenog, u zavisnosti od vremenaprovedenog u radnomodnosukodposlodavca, godinaživotazaposlenog i brojaizdržavanihčlanovaporodice. • Akosud u tokupostupkautvrdi da je zaposlenomprestaoradniodnosbezpravnogosnova, ali u tokupostupkaposlodavacdokaže da postojeokolnostikojeopravdanoukazuju da nastavakradnogodnosa, uzuvažavanjesvihokolnosti i interesaobestrane u sporu, nijemoguć, sudćeodbitizahtevzaposlenog da se vratina rad i dosudiće mu naknaduštete u iznos od najviše36 (trideset i šest)zaradazaposlenog.

  46. Rok za pokretanje radnog spora • Rok za pokretanje radnog spora skraćen je sa 90 (devedeset) dana na 60 (šezdeset) dana od dana donošenja rešenja o otkazu. • Brisana je odredba po kojoj rok u kojem radni spor mora biti okončan iznosi 6 (šest) meseci.

  47. APSOLUTNA ZAŠTITA OD OTKAZA ZAŠTITA OSOBA SA INVALIDITETOM I ZAPOSLENOG SA ZDRAVSTVENIM SMETNJAMA • Proširena je obaveza poslodavca da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti ne samo za zaposlene sa invaliditetom, već i za zaposlene sa zdravstvenim smetnjama utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa. • Ukinuta je obaveza poslodavca da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla zaposlenom za koga je u skladu sa propisima utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima. • Poslodavac sada ima mogućnost da ukoliko ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao, zaposlenog proglasi viškom.

  48. Posebna zaštita od otkaza • Odredbe kojima se uređuje zaštita sindikalnih predstavnika su promenjene. Nije zabranjeno otkazati ugovor o radu ili ponuditi nepovoljnije uslove rada, ako ovakvi postupci poslodavca nisu uzrokovani statusom ili aktivnostima zaposlenog u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstvom u sindikatu ili učešćem u sindikalnim aktivnostima. • Precizirano je da je teret dokazivanja na poslodavcu – te poslodavac dokazuje da otkaz ugovora o radu nije posledica statusa ili aktivnosti sindikalnog predstavnika, te njegovog stavljanja u nepovoljniji položaj kao zaposlenog

  49. V Granski kolektivni ugovor i opšti akti Poslodavca • O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje: • u pravnom licu – nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđenozakonomiliopštimaktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste; • kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica – preduzetnik ili lice koje on ovlasti

  50. Granski Kolektivni ugovor • Utvrđeno je da Vlada, a ne više ministar, može da odluči da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca - učesnika kolektivnog ugovora, pod uslovom da kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje obavezuje poslodavce koji zapošlјavaju više od 50% zaposlenih u određenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti.